Ja san se prije dvi godine bacila cigareta i to nakon seminara u Taboru ...bila sam jedina u svojoj grupi koja je odbila izać i bacit cigarete kada me pozva svećenik sa kojim smo putovali u Tabor.Rekla sam da neću tako i da kad odlučin da je to to,i da neću nasilu radit ništa.

Nakon večernjeg programa ja sam mu sa suprugom prišla ali dok smo mu se približavali primjetila sam nešto neobično...
A on se usto i samo me zapitao sa grimasom na licu - jesi to pušila?

Ja ostala iznenađena ..nisam uspila odgovorit ,a on je već otiša od mene.
Ja sa suprugom za njim i ponovno ista priča...

Sad sam stvarno bila zbunjena jer on se inače nije tako " blesavo " ponašao...

Ponovno zanjim i treći put kad sam mu pošla reć on meni - pušila si,,,pušila si u kapelici!

Nisam više išla za njim ,ali sam u tom trenu imala osjećaj da mi je Krist progovorio kroz njega ono što sam u sebi neko vrijeme osjećala kao poticaj da se bacim pušenja...Jednom sam u snovima vidila pepeljaru punu ćiketa ...i isto nisam prestajala..."zloćka".Mislila sam ,pošto ne trošim na ništa drugo mogu bar taj "gušt" imat...i ono pa i drugi puše ...i tako svašta nešto - i na kraju sam rekla da ću ih bacit kad dođe vrijeme....

Uglavnom... otišla sam vanka ,napravila đir sa mužem i ljudski se naljutila i oladila i otišla u sobu.Legla sam ali nikako san na oči...nisam ljuta ali nemogu...kao nekakav mali nemir i rekoh mužu da spava ,a da ja idem u kapelicu molit...

Molila sam za pomoć da shvatim što se dogodilo,a onda sam shvatila - baci cigarete,ne sutra,ne prekosutra već danas i sad.
U isto vrijeme sam osjećala radost i nemoć...pa sam počela molit za pomoć da prestanem pušiti ... i doista ... bacila sam ih i sutradan srela našeg svećenika iz priče i rekla mu da sam ih bacila.A on meni da nezna šta mu je bilo - to je kaže naše mistično iskustvo...jer kad si mi prišla imao sam osjećaj da je netko otvorio bačvu punu ćikova kraj mene.Jesi ljuta na mene?
Ma ne...doduše naljutila se jesam,ali sam se još brže odljutila...Kako se ljutiti na nekoga tko mi je pomogao da se bacim nečega što mi doista u životu nije trebalo..

Od tog događaja je prošlo dvi godine i dobila sam 10 kila na težini,al ne zato što sam -žderala- nego zato što sam hranu jela sa guštom svitu ,hrana ima okus.Boli u prsima nije bilo niti su mi falile cigarete,niti sam bila nervozna - isto kao da nikada nisam ni pušila ,a pušila sam 15-16 godina uz prestanke sa trudnoćom i to po kutiju dnevno ,a nekad i više i poslije sam im se vraćala.

A kriza za cigaru bi se pojavila jedino kada bi dolazila kušnja,ali sam tada uvijek zvala -
Gospodine,pomozi mi da održim svoje obećanje...