www.tebe-trazim.com

"Jednog dana pobunili su se udovi tela da oni neće raditi za trbuh. Dok trbuh u sredini tela mirno stoji oni mu moraju donositi hranu. Tako zaključe ruke da više neće nikakvu hranu prinositi ustima, a zubi više neće žvakati. I vrlo brzo su udovi opazili da im nedostaje snage, jer trbuh nije dobio nikakve hrane pa nije mogao udovima dostaviti energiju. I udovi opet zaključe uspostaviti staro stanje i trbuhu dostavljati hranu."
Kad udovi vuku svako na svoju stranu i ističu svoje posebnosti, misleći tako dokazati svoju pravovaljanost i veće dostojanstvo, zaboravljaju na jednu jako bitnu stvar, a to je da nisu veći zato jer su po nečem posebni. Mnogi udovi tako ističu ono što kod sebe smatraju vrednim, posebnim jer to isto drugi nemaju, pa na osnovu toga zaključuju sami za sebe kako su upravo oni ti kojima pripada pravo i veće značenje. Ističući svoje posebnosti, oni time zapravo žele drugima manipulirati i navesti ih da misle kao oni. Onaj tko želi drugog promeniti, uvek je onaj koji podcenjuje i omalovažava tog drugog. Pa i kad zalutalu ovcu želimo dovesti natrag u stado, ako to pokušavamo učiniti iznoseći sve moguće razloge i protuargumente (pa bili oni kristalno jasni i neoborivi), mi ne možemo polučiti rezultate koje očekujemo iz jednostavnog razloga što govor uma nema tu snagu srušiti u drugom umu njegove prepreke i uverenja. Dakle radi se o uverenjima…o nečem što je netko prihvatio srcem…verom. Tu moć i snagu ima jedino Živa Reč i govor srca srcu, Reč koja je pronašla put iz glave i spustila se u predele srca, tu se utelovila i izrasla do određene veličine, zavisno koliko joj se davalo prostora. Tek kad Duh progovori kroz Reč dešava se to da ona postane delotvorna i na izvan, da bude ta koja leči i oslobađa potlačene, tj. one koji su zarobljeni i u umu i u srcu i u duhu, pa i u telu. Zato mi pre svega nastupamo kao svedoci, a tek potom kao oni koji obrazlažu nadu koja je u nama, ukoliko to netko od nas zatraži. Tako je to i na području Ekumenizma. Ako neka od hrišćanskih zajednica ne želi u njem sudelovati ( najdrastičniji primer kod Adventista 7D), onda to isto i ne treba naglašavati. Dakle po onom principu: ..imaš pravo na svoje mišljenje, ali samo ukoliko se slaže sa mojim.., ne može se daleko stići. Može se samo nazadovati još više i još dublje, te tako primamo na sebe osudu kao oni koji još više produbili taj jaz. Ekumenizam je nužnost. Svatko može ostati kod svojih uverenja, ali ono što je bitno jeste to da postoji spremnost ka dijalogu i pronalaženju rešenja, jer je to naša obaveza, naša dužnost… a dužnost podrazumeva i odgovornost. Najlakše je reći : Ti se promeni pa ćemo onda razgovarati. Gospod je rekao: Ukoliko tvoj brat ima nešto protiv tebe, odloži svoj dar, idi pomiri se sa bratom, pa onda taj dar prinesi na žrtvenik (parafraziram)! Što znači da ti možeš biti u pravu i imati ispravno tumačenje, ali to te ne oslobađa odgovornosti da sa svoje strane učiniš što je do tebe kako bi se šteta ispravila. Ne učiniti to značilo bi biti ne samo ohol, nego i sebičan, a to znači : Misliš da si moj, a još uvek nisi izgubio život svoj. Ti si upravo onaj koji ne rasuđuje Tela Hristovog, koji me ne prepoznaješ u mojim udovima. Ne rekoh li ti da zato i obolevaš…jer osudu svoju jedeš svaki put kad me blaguješ nedostojno. I još misliš da me ljubiš dok mi u zanosu daješ svoje celove ljubeći me u čelo, a u isto vreme probadaš u mojim udovima. I onda se čudiš što tako brzo nestaje tvog duhovnog ushita, jer vrlo dobro osećaš kako se udaljujem od tebe…I onda cviliš, stenješ od duhovnog bola, grcaš u plaču za koji misliš da ga nitko ne vidi…i onda se pretvaraš…i onda to pokušavaš nadomestiti zemaljskim i svetovnim ugodnostima, čašću, osećaju moći usled statusa koji to dopušta … i onda postaješ tiranin…progonitelj mene iznova u mojim udovima…u svome bližnjem. I ratuješ misleći da se boriš za pravu stvar, za svoju «svetu» veru, a ne znaš da upravo mene progoniš.
I Savle je to mislio. Svom silinom se borio da zatre tu sektu hrišćana, SVEDOKA. Boriš li se zato što si to naučio, pročitao, nasledio ili je tvoje uverenje iz osvedočenja. Potrebno je verovati u istine objavljene o Bogu, ali je još potrebnije imati veru u Božje milosrđe i njegovu svemoć. To je onda aktivirana vera, vera koja premešta brda, vera kojom zahvaćate u baštinu i prisvajate ono što nam je već darovano. I tu najstaje onaj istinski problem. Tu nastaje raskrsnica puteva. Tu se postavlja pitanje: Čijom snagom to činiš? I tko to čini? Jesi li ti borac «legalist» ili svedok Hristov ili si svedok koji se poput nerazumnih Galaćana vraća mrtvim počelima i oslanjanja na svoje snage, obdržavanju propisa, pravila…legalizmu? Zar ćeš ti koji si doživio prvine Duha vratiti se na Staro? Zar je moja žrtva bila uzaludna? Ako stojiš na vratima i još uvek dvoumiš bi li kroz njih prošao (ostavio Staro iza sebe), zašto prečiš prolaz onima koji to žele? Ili čekaš da i tebe oborim s konja koji si zajahao i kažem ti: Zašto me progoniš!? S konja koji si zajahao može te zbaciti bolest (jer ne rasuđuješ moga Tela), gubitak statusa, ugleda, časti, imetka, članova porodice i svega onoga na čemu gradiš svoju sigurnost, ali ne zato jer ja to želim, nego jer si uzde predao nekom drugom. Zato ponizi se…skruši se…zar ne vidiš da si gol? Ono čime se trebate hvaliti jeste moj križ. Ja sam vaša jakost. Zato otvori mi se u poverenju u moje vodstvo. Dopusti da ja budem kralj u tvome srcu. Želim da osetiš moju ljubav u svome srcu i tu me tražiš uvek iznova…da tu tražiš odgovore za svoje nedoumice…da mi se poveriš i u najmanjoj stvari i od mene tražiš blagoslov koji će te uvesti u sve što ti je potrebno. Moje carstvo je duhovno, zato ne koristite ga u geopolitičke svrhe. Ja vas ljubim sve jednako , bez razlike. Umarate me svojim molitvama u kojima tražite da dokažem vašu pravednost i pravovernost. Otvorite oči i gledajte divna dela koja izvodim u ova vaša vremena. Izlevam svoga Duha više nego ikad. Iako vam se čini da su ovo vremena velikog otpada od vere, moj Duh je na delu…puše sa sve četri strane sveta i traži one koji su spremni da mu se otvore. Želim vas ukrasiti najlepšim biserjem i odenuti u najsvečanije haljine i obdariti brojnim darovima kako bi neustrašivo naveštali moju Reč i bili svedoci kakve ovaj svet još nije video. Oduprite se đavlu i on će pobeći od vas. Okrepite se na vrelu moga srca i upijajte moje znanje, koje je istinsko i pravo piće za vašu dušu. Ja obaram sva mudrovanja i licemerja koja knez ovog sveta stavlja u umove moje dece. Ja sam onaj koji dolazi da vas spasi i preobrazi u sinove svetla. Bit ćete mi svedoci sve do na kraj sveta. Ništa neće zaustaviti moje naume koje imam s vama, ali jao onome koji se odupre delovanju moga Duha. Bolje bi mu bilo da se ni rodio nije. Otvaram vam svoje srce i pozivam sve , bez razlike , dođite i crpite potrebnu snagu od mene i ja ću se proslaviti u vama i preko vas. Jao…jao…jao…tri put jao onome koji sablazni jednog od mojih malenih koje sam podigao da vam kaže ove reči. Na putu povratka u moju kuću vi oklevate i pokušavate zavarati i same sebe. Mislite da ja ne vidim vaše skrivene nakane kojima želite usput imati i nešto za sebe. Ne dam se prevariti. Uvek vam izmičem kada pokušate manipulirati sa mnom i iskoristiti me za svoje ciljeve i ustoličiti sebe na carskoj stolici………………. Ja sam tu da vas uvek podsetim na to i razbijem vaše iluzije o svojoj veličini. Samo na meni i sa mnom možete graditi na onom temelju koji će ostati za svu večnost. Ne budite poput onih koji su svoju kuću gradili na pesku. U vremenu kušnji bit ćete otpuhnuti i izgubljeni u vremenu. I onda ćete tražiti i kucati, a ja ću morati reći kako vas ne poznam, jer ne prepoznaste me u mojim udovima. Iskoristite ovo vreme i ubirajte plodove moje žrtve kako bi nahranjeni istinskom hranom imali snage za kušnje u vremenu progona. Ojačajte svoj duh snagom moje Reči. Dopustite da se nastanim u vama i osposobim za dela velika. Sveto je moje ime i snaga mog imena ima moć da vas preobrazi. Ja sam onaj koji spašava. Reč se bez ploda ne vraća. Ljubav je moja večna i nepromenjiva. Postojan sam i veran u mojim naumima, a oni su naumi mira i sreće, a ne nesreće.