www.tebe-trazim.com

Ja imam potrebu reći što mi se sve izdogađalo zadnjih mjeseci.
U mom prvom svjedočanstvu sam vam napisala kako sam otvorila firmu ( strašno sam si jako željela poklon galerijicu i cvječarnu, i to nekoliko godina) no prostor nikako nisam mogla naći.
Prošle godine dok još nisam ni registrirala firmu, išla sam u jedno poduzeće koje je gradilo jedan objekat blizu moje kuće i to me je jako zainteresiralo jer kada mi klinci krenu u školu (a to je za godinu dana) da im ipak mogu biti na usluzi i da sam im blizu.
Tako sam bila kod njih, rezervirala lokal od 24m2. No gradnja je nekako sporo išla, s ceste je sve izgledalo gotovo.
Tako sam u međuvremenu odustala od čekanja i krenula tražiti neki drugi lokal u istom kvartu no bezuspješno. Jednog dana sam se rasplakala i rekla suprugu da ću zatvoriti firmu jer nema smisla da si isplaćujem plaću i imam troškove knjigovodstva i dr. a nema prihoda na što je on rekao neka ne fantaziram i da će sve biti ok.
Tražila sam i tražila no nigdje nisam vidjela tu galerijicu negoli u toj novoj zgradi. Molila sam Gospodina da mi pomogne.
Eh onda sam saznala za cijenu (nesluzbenu) koja mi je bila malčice previsoka i tada sam definitivno odustala od tog lokala.
I tako sam se prepustila, brat mi ima vjenčanje za 10 dana pa sam usredotočena na to, krenula sam i na tečaj keramike...
Prošli petak išla sam zubaru i kada sam se vratila toliko me bolilo da sam legla na kauč kako bi malo odmorila i u tom mi trenu mi kroz glavu prođe da mene ustvari još nitko nije zvao za taj lokal, iako su obećali da će zvat krajem godine, a vidi sada je već veljača... ma ionako me nije briga kad mi je preskupo... ops, zvoni telefon za sat vremena, žena s druge strane slušalice govori: "Dobar dan, zovem iz .... imamo vas ovdje predbilježene za lokal, recite mi da li mozete doći u ponedjeljak u 14 sati na sastanak?"
Ja: ?????? (stopedeset upitnika nad glavom) no vrlo sam poslovno i samouvjereno rekla da nema problema.

E da, dosao je ponedjeljak i ja sam bila strašno nervozna, mama me nazvala i rekla: samo mirno, vidjet ćeš da će sve biti u redu"
Na sastanku sam saznala da sam 5. po redu na razgovoru i dobila privilegiju biranja lokala (ima 26 lokala), izabrala sam jedan mali, od 18m2 na onom mjestu na kojem sam ga i zamišljala svakog dana, cjenovno je prihvatljivo, dobila sam ugovor, izašla van i prvo što sam rekla je bilo: Hvala ti Bože, Hvala Ti!!! i suze mi od radosti krenule niz lice, jako jako sam sretna.
Dobivam sutra ključeve i kroz mjesecdana počinjem sa radom.

Kroz samu priču vam nisam rekla da je u meni bila strašno velika želja za otvorenjem tog dučana, i stvarno sam svakodnevno (nekoliko puta dnevno) se obračala Gospodinu po tom pitanju.

Još jedna stvar, muž mi je na putu već mjesec dana, jako sam bila žalosna kada sam saznala da nećemo zajedno ići na karizmatski u Cibonu, no brzo nakon toga sam saznala da su karizmatski pomaknuli za idući vikend a muz mi se danas vraća s puta i oboje smo sretni što ćemo ipak ići zajedno, a i brat i njegova buduća žena će nam se pridružiti.

Sjećate li se moga bratića koji je bio u komi? Dragi moji on se probudio iz kome, sada je u krapinskim toplicama (loše priča, ne može još hodati, jede samo tekuću hranu) no ŽIV je i probudio se i i dalje ću moliti Gospodina da bude s njim i da mu bude bolje.

Eto, ne javljam se baš svakodnevno iako svaki dan svratim na kratko, no vidite da mi se život nekako okrenuo prema boljem pravcu. Ustrajna sam u molitvi i to je divan osjećaj.

Mir sa svima vama!!!

Hvala ti Isuse na svim ovim lijepim svjedoćanstvima

Da se i ja malo oglasim...
U zadnjih dva-tri mjeseca me pkušavaju pratiti i slomiti sve neke ružne stvari, stvari i događaji na kojima bi nekada davno pokleknula (zapravo tek sada znam da mi tada vjera nije bila dovoljno čvrsta) jer sada u ovim svim mogućim kušnjama moja vjera je jača i ne dam se pokolebati... svaki ružni događaj samo jača moju vjeru.. a bilo ih je nekoliko i to od strane moga brata, moga muža, tata nas je jedan dan jako zabrinuo kada mu je jako pozlilo i uhvatilo ga srce, mama je završila na operaciji, sestrična iz Amerike (koja mi je poput sestre-doslovno) mi je javila ružne stvari o svome braku... i tako se sve samo nizalo...

Dan počinjem sa dragim Isusom, dan završavam sa dargim Isusom i što mi je još bitnije cijeli dan provedem s njim u mislima... ljudi oko mene svašta pričaju o meni, govore mi da sam ograničena, da im idem na živce s Bogom (čak i neki moji bližnji mi to govore) dok neki drugi vide znatnu promjenu na meni.
Da promjena je velika, od kada sam upoznala Isusa, pravog Isusa, od tada sam mu obećala da ga nikada više neću napustiti i da ću se truditi cijelim svojim bićem da obratim muža i da djecu poučim onako kako mene nikada nisu a trebali su.
Dakle nekada sam strašno psovala, Bože dragi kako se toga sramim, psovka mi je bila poštapalica, u svakoj šali a kada bi bila ljuta uuuu, bolje da se i ne prisjećam... ali nikada se nisam usudila okaljati Božje ime.
Na jednoj sam ispovjedi zbilja čvrsto odlučila da više nikada neću psovati i to je bio moj pravi novi početak...To je bio ključni element koji me kočio u bilo kojem obliku duhovnog razvoja, jer mi je kao težak teret sjedio na srcu i stalno me pritiskao i bio je toliko težak da se nisam mogla pomaknuti pod njim... Kako sam se oslobodila psovke postala sam nova osoba, do te mjere me smeta psovka da ne mogu boraviti s nekom osobom u blizini koja psuje i moram prigovoriti...
Nedavno mi se desilo da sam u 25 minuta kod jedne osobe doživjela kišu psovke, kada sam prigovorila, doslovno je pala kiša psovke, rekla sam da to neću trpiti, okrenula sam se i otišla doma.

Neki dan sam se vozila s mužem u autu i odjednom sam samo počela plakati, pitao me što mi je a iz mene su sam izvirale riječi, ispričala sam mu svoje neke doživljaje iz obitelji o kojima mu nikada nisam pričala, kroz suze sam govorila kako mi je žao ljudi koji ne razumiju da je Bog tu i da ih stvarno želi, onih koji ga odbijaju, koji osuđuju druge iz neznanja.

Zapravo sam htjela reći da sam se izmjenila od temelja i da sam konačno spremna na pravu duhovnu nadogradnju i činim to, a sve uz otvoreno srce i Božju pomoć.

Eh da zadnji put sam čini mi se pisala o tome kako sam uspjela dobiti lokal za poklon galeriju... no evo prošla su već tri mjeseca nikako da završimo radove jer me tata koči, a dopustila sam mu to iz poštovanja, rekao je kako će on i moj brat to srediti da ne moram plaćati majstore, naravno da su posao započeli i nikada nisu završili i lokal stoji tako ni do pola riješen a meni se novčano stanje samo topi, kažem a sve iz poštovanja prema ocu da mu ne proturječim, a onda sam jedan dan razbistrila glavu i sinulo mi je u glavi, pa on ne mora plačati najamninu, ne mora plačati davanja državi, sve ja to moram platiti...
I tako strahujući svakim danom kada će mi poslati doma račun za najamninu (koju sam trebala početi plaćati još prije tri mjeseca) no nisam jer mi nisu slali račune a ja ih nisam zvala, zove mene nadzornik radova na toj zgradi i kaže da moram doći do lokala da se nešto dogovorimo...
Otišla sam tamo i kaže on meni da je došlo do nekih komplikacija i da kako smo počeli raditi sanitarni čvor da neće proći kao takav inspekciju i da li se slažem da mi oni u svom trošku sve naprave ispočetka... naravno da se slažem, jer nismo ni napravili sanitarni čvor, samo su mi stavili pola zida i ja sva sretna kažem da pristajem... dakle ljudi sve u njihovom trošku... da bi došla nakon toga doma i našla u sandučiću pismo od te iste firme, i mislila sam da je to stigao prvi račun za platiti... kad vidi čuda, niej, nego obavjest da će početi naplačivati najamninu teknakon inspekcije... Eto i to je prošlo super... naravo ali samo uz Božju pomoć, Bog me drži na dlanu i pomaže mi na svakom koraku, ja ga tražim pomoć a on je zbilja dobar i milosrdan.

Slava ti Isuse!!!!!