Teško je napisati svoje svedočanstvo a da bi tko imao toliko vremena da čita, međutim nema ništa tako ljepo od toga, pogotovu ako iz tog nešto ponikne ljepo kao cvijet onaj najljepši koji može postojati i to još u našoj duši koju nam je bog podario na neko vrijeme da je njegujemo, i polijevamo kako bi mogli poslije bogu pokazati koliko smo bili nježni i pažljivi prema njoj , a tako i prema drugima. Jer ipak odgovaramo samo za sebe na kraju (naša djela), a ne za druge..
Ukratko moj križ je još uvijek jako težak i neznam koliko me bog još misli ovako tjerati dalje. Možda sam mislit ćete pretjerao, ali eto tako mislim. Ne , nisam bolestan koliko znam da bi tobio teret , nego sve oko mene se ruši kao kula od karata , i koliko se više molim i trudim , to mi ide sve gore i gore i pitam Boga koliko, koliko, jer kažu kad sa nosom počneš po podu onda si tu negdje , blizu kraja izdržljivosti, međutim kod mene je nos već pola metra ispod zemlje i stvarno neznam koliko još moram. Bog zna , -ja čekam da mi se smiluje i da mi da put, koji će mi biti bar malo lakši od ovog sadašnjeg. NE ne bojim se svoje kušnje i puta, samo sam braćo UMORAN , ali na kraju ipak neka bude volja Njegova a ne moja, jer po meni ne bi daleko stigao.
Eto ,za prvi put sa vama dosta sam napisao , neka vas čuva dragi Isus i ljubi, pere u svojim ranama.
T.
[i]p.s.(obraćenik sam tek desetak godina (karizmatik) ,i imam obitelj tj. 20godina sam u braku sa djecom i ženom , ne znači ništa ovo što pišem, samo da se vidi da sam ozbiljan.[/i]
Login
FAQ
Chat
Traži
