Evo dragi moji da i ja napišem nešto, da se ne misli da mi ide lako… ( ali mnogo lakše nego drugima, imam sreću pa me sotona baš i ne želi hehe)
Meni je najveći problem bila molitva. Onih zadnji nekoliko dana kada me nije bilo i prije nego li sam otišla na prisilni dopust, bila sam užasno, UŽASNO malaksala u vjeri i molitvi. Kad sam vas bila našla imala sam napokon nekoga s kime bi mogla podijeliti svoja mišljenja i svoju ljubav prema Kristu, gdje bi ga mogla slaviti a da me ljudi ne tlače i ne rugaju mi se.
Sve je ispočetka teklo ko po loju i kod kuće je stanje bilo super, pomirila sam se s sestrom u čas, tata malo ozdravio, bolji odnos s mamom, čak se i baba oporavila… a onda- preokret. Evo jedan kratki dnevnički zapis, naravno taktički izmjenjen
:
Najprije sam osjetila neki unutarnje nemire, i postala sam jako zamorna sama sebi, uz najteže sam napore molila, nimalo produhovljeno, nimalo s razmišljanjem, tek toliko i zadužila sam se tjedan dana Sv. Anti. Nimalo nisam razmišljala o Kristu i Mariji i Duhu Svetome kao prije, nego sam čitav dan provodila svađajući se sa sestrama, u školi sam bila nervozna, na prijateljice sam bila kivna i ogorčena na čitav život itd. neka dva - tri tjedna dok je Duh prebivao u meni sam se svako jutro budila s radosnim pomislima i hvalama Gospodinu, a sada mi je svako jutro bilo tmurno. Ružni snovi su se nastavili, a ja nisam imala taj svoj melem koji mi je davala molitva. To mi je bilo užasno. Znala sam da se moram oporaviti, da moram ponovno početi moliti, da se moram pridići iz moje melankolije i monotonosti u molitvi. Znala sam da je Duh otišao iz mene, da je Isus napustio moje srce, jer sam ga jednostavno prestala moliti da bude u njemu. Ne mogu opisati kako sam se osjećala. Željela sam Boga, mog Isusa i da mi se moj najbolji prijatelj Duh sveti vrati, ali Kao da nisam željela. Okovi oko moga srca bili su preteški da bi se ono moglo uzdići na tu razinu da voli Isusa i njegovu muku koju sam obožavala štovati, a sada jednostavno nisam mogla pronaći riječi, moje misli su bile… hm, bile su fraze kojima ljudi reda radi štuju Boga. Izvor moje radosti i ljubavi je bio presahnuo. Sve moje suze koje sam bila prolila zbog Isusove muke i zbog spoznaje da on mene voli, bile su daleka prošlost. Osjećala sam kao da sam vjernica samo na papiru. Od onog «mača» Božanskog nadahnuća koji je proboo moje srce, ostala je smo hrđa i to neka smrdljiva i ružna. A iz dana u dan, iz sata u sat sve je bilo gore i gore… pomišljala sam da se nekome izjadam, ali onda bi padala u još veći bed jer sam znala da me nitko ne bi razumio, ni prijatelji, ni rođaci, roditelji pogotovo. Svi su na tu moju naglu promjenu raspoloženja gledali kao na posljedicu puberteta. U školi sve krenulo nizbrdo, tati se čir ponovno pojavio, ja sam se ponovno budila u tri u noći iz ružnih snova, užasnih snova i mislila sam: Bože moj, Isuse moj, zašto si me ostavio?!
Htjela sam se vratiti prijašnjem životu u Isusu, ali naprosto nisam mogla. Ni u jednom trenutku nisam mogla. Nešto me držalo čvrsto daleko od Isusa.
No, u molitvene nakane sam bila stavila nakanu da se naučim moliti uz duha svetoga, a jedno se potrefilo u subotu, 24. 5. morala sam se preseliti u sobu s sestrom jer su u mojoj spavali tetka i tetak. I tako, ustanem ti se ja u subotu oko šest ili sedam, uglavnom rano ( što mi je jako neuobičajeno) i nekako sam stala ponovno razmišljati, ležeći u krevetu. I jasno sam vidjela Isusovu muku u svojoj glavi, njegovu bol i njegovu patnju, počela sam se tresti od suza i napokon, napokon sam ponovno osjetila tu radost u svom duhu, tu radost i ljubav, strpljenje i poniznost i pobožnost u molitvi koja mi je tako dugo bila uskraćena.
I tek sam poslije shvatila da ste to bili vi, koji ste molili za mene i dragi je Isus uslišio vaše molitve. Meni je sad bolje no ikad, i hvala vam neizmjerno na tome. To je bilo jedno predivno iskustvo kako molitva za druge djeluje i sada s radošću i entuzijazmom molim svaku molitvu i za svaku nakanu, jer znam da mogu nekome pomoć, a to je predivno kad znaš da si učinio nešto skupa s Isusom ili Majkom. Ma neopisivo. I hvala vam jako, anđeli moji
eto, malo je pretjerano (doduše kratko
), ali to je moj način pisanja, pa se nadam da mi ne zamjerate. BVB,
Login
FAQ
Chat
Traži
