Evo čitam Vas već jako dugo, ali nekako nisam imala hrabrosti išta napisati. Mislim da sam sada spremna!
Znači priča ide ovako:
Udala sam se sa 18 godina za ljubav mog života, rodila sam sina koji je sa 6 mjeseci prvi puta imao napad astme i od onda do danas neprestano sam "visila" po bolnicama i doktorima. Suprug je išao na faks i borili smo se sa financijama. Bila je tu stalno prisutna nervoza, svađe koje su prerasle i u fizičko zlostavljanje, otišla sam od njega, ali sam se nakon mjesec dana vratila u nadi da započnemo ponovno,. Nisam nikada bila neka vjernica, išla sam na vjeronauk, na poneku misu, ali to je bilo sve. Par godina nam je bilo lijepo i odlučili smo se na drugo dijete koje je sada 22 mjeseca. Sad kad pogledam na taj dio života vidim da me Bog puno puta zvao i opominjao, ali nisam ga čula. Prije par mjeseci, kad sam ja mislila da smo sretni, nešto se čudno počelo događati s mojim mužem. Počeo je izlaziti, piti, kockati i tako po cijele noći. Jedan dan mi je beba bila bolesna i jako sam dugo čekala u bolnici kad mi je prišla jedna ciganka i počela mi govoriti razne stvari kako ja znam ko mi je to napravio i svakakve detalje iz mog života koje nitko nije znao. Tada sam se uplašila i hitno potražila pomoć od Boga. Nakon 4 godine napokon sam otišla na ispovjed i to kod fra Linića. Počela sam čitati Vas i moliti se. Počela sam s devetnicom Sv. Riti, ali kad bi se molila imala sam strašne noćne more, iako nisam bila sigurna da uopće spavam no bila sam uporna i nastavljala. Jedan dan me muž pitao da ide sam s sinom na more na što sam ja pristala razmišljajući kako će onda sin ići dva puta na more, a s obzirom da ima problema sa disanjem da će mu to pomoći. Kad su se vratili s mora postalo je još gore. Ja sam se stalno molila, a on je sve više izlazio. poslije par tjedana išla sam ja sa djecom na more, on nije htio ići, da bi se vratila i saznala da ima drugu. Nisam to prihvatila tako teško jer mi je Bog dao snage da razmislim o sebi i svojim postupcima i da nađem snagu u sebi da mu sve oprostim. Da se to dogodilo par tjedana prije ne bi ni razmišljala, odmah bi ga napustila, no Bog mi je maknio ponos da mu mogu reči volim te, opraštam ti, možemo mi preko toga priječi. Stvarno sam se trudila oko njega, skakala na svaki njegov mig i sve uz Božju milost. No neki dan je odlučio otići, a ja nisam tužna, razočarana, uplašena i što je najvažnije nisam sama. Imam svog Isusa i Boga koji mi govori Ja te ljubim. Sve je to neki plan Božji koji će prije ili kasnije izaći na dobro. Znam da će Bog uslišati moje molitve i da me čuva na svom dlanu. Hvala ti Bože na svemu, a najviše na tomu što sam shvatila da sve mogu prepustiti Tebi i Ti ćeš sve popraviti bolje nego što bi ja to mogla sanjati!
Oprostite na podugačkom postu, ali morala sam!
Bog Vas sve blagoslovio i dao Vam obilje vjere i ljubavi!
Login
FAQ
Chat
Traži
