www.tebe-trazim.com

U Ikonama sve ima svoje simbolično značenje, naprimjer boje a u ovoj Ikoni samo žena dalmatinka ima odkrivenu ruku. Znaš li zašto ?

Iskreno, ne znam - znam da se na ikonama Silaska u Ad obično Eva slika sa porkrivenom rukom (sem ukoliko nije naslikana da je Krist vuče), ali do sada nisam otkrio zašto. Ne bih rekao da baš sve na ikonama ima simbolično značenje (mada se definitivno nešto krije iza pokrivenih ruku) - samo da su mnogo punije simbola od običnih religijskih slika.

Preobraženje Gospodnje

hvala Tiho na ovoj predivnoj ikoni naše Majčice i Isusa

Imam gomilu Bogorodica, i čudotvornih ikona, ali - otom-potom.

Sv. Ivan Ratnik

Sveti Šio

Molim te dali znaš nešto o Sv. Siu? Tražila sam ali nisam našla ništa a baš me zanima zbog ruke koja gori.

Sveti Šio je bio gruzijski pustinjak. Rođen je u sirijskoj Antiohiji. Kao mladić je čuo za Sv. Ivana, čuvenog pustinjaka, kome je otišao da mu bude učenik. Ali, Sv. Ivan ga je odbio, rekavši mu da se vrati roditeljima, koji će se ubrzo zamonašiti - tako se i zbilo, i Sv. Šio je konačno postao učenik Sv. Ivana, rasprodavši celu svoju imovinu i razdelivši je među siromašnima. Pošto se zajedno sa Sv. Ivanom podvizavao u divljini tokom 20 godina, Sv. Ivan je dobio viziju koja mu je naredila da skupi dvanaest učenika i ode u Gruziju da tamo propoveda. Šio je bio među izabranim učenicima, i oni su se smestili na planini Zedazdeni. Po naredbi svoga učitelja Sv. Šio se nastanio u jednoj od špilja. Nigde nije bilo vode i bilo je dosta divljih zveri, ali to nije pokolebalo svetog podvižnika. Kao i prorok Ilija on je dobijao hranu od ptica. Jednom tokom molitve su se Sv. Šiu pojavili Bogorodica i Sv. Ivan Krstitelj, posle čega se on molio mnogo usrdnije. Drugi put, na njega je naleteo gruzijski kralj dok je lovio. Kralj je bio toliko očaran starčevom pobožnošću da je ostao kod njega kao učenik - ovaj događaj se ubrzo pročuo po celoj Gruziji i svi su dolazili da vide Sv. Šia i preobraćenog kralja. Jednom je Bog obznanio Sv. Šiu da želi da se na toj planini sagradi crkva. Da bi Šio saznao gde je tačno mesto za crkvu, on je uzeo vreli ugalj, stavio ga u ruku i na njega nabacao tamjana kao da je kadionica. Išao je u pravcu gde je išao i dim, a posle je štapom obeležio mesto gde se dim tamjana uzdizao u nebo poput stuba - na tom mestu je bila sagrađena crkva. Čudesima Sv. Šia nema broja: izlečio je plemića od bolnog oka, pripitomio je vuka koji je klao magarce i od njega načinio čuvara stada, lečio je mnoge bolesti. Uskoro je monaška obitelj dosta narasla. Sv. Šio se upokojio ubrzo pošto je primio svoje poslednje Pričešće, rekavši: ,,Bože, primi duh moj!''