www.tebe-trazim.com

Sveti Ignjatije Brjančaninov

Duh molitve početnika

Ovde se izlaze ucenje o osobinama molitve svojstvene onome ko pocinje da ide ka Gospodu putem pokajanja. Glavne misli izlozene su svaka posebno, sa ciljem da bi mogle da se citaju sa vise paznje i da se lakse pamte. Njihovo citanje, hraneci um istinom a srce smirenjem, dusi moze da pruzi potrebno usmerenje u njenom molitvenom podvigu i da posluzi kao pripremno zanimanje za taj podvig.

1. Molitva je uznosenje nasih moljenja Bogu.

2. Osnov molitve sastoji se u tome da je covek - palo bice. On tezi ka zadobijanju onog blazenstva koje je imao, ali ga je izgubio, i zato se - moli.

3. Utociste molitve je - u velikom milosrdju Bozijem prema ljudskom rodu. Sin Boziji je radi naseg spasenja prineo Sebe Ocu Svome na umilostivljujucu i izmirujucu zrtvu; na osnovu toga, ako zelis da se bavis molitvom, odbaci sumnju i dvojedusnost (Jak. 1,6-8). Nemoj sam sebi da kazes: "Ja sam gresnik. Zar ce Bog mene da slusa?" Ako si gresnik, onda se na tebe odnose utesne reci Spasiteljeve: Nisam dosao da zovem pravednike no gresnike na pokajanje (Mt. 9,13).

4. Kao priprema za molitvu sluze: stomak koji nije zasicen,
odsecanje briga macem vere, iskreno i od srca prastanje svih uvreda, blagodarenje Bogu za sve nevolje u zivotu, udaljavanje rasejanosti i mastanja od sebe, pobozni strah koji je tako svojstven stvorenju kada mu po neizrecivoj blagosti Tvorca prema tvorevini bude dopusteno da besedi sa svojim Tvorcem.

5. Prve Spasiteljeve reci upucene palom ljudskom rodu bile su: Pokajte se, jer se priblizilo Carstvo Nebesko (Mt. 4,17). Zato dok ne udjes u to Carstvo, kucaj na njegova vrata pokajanjem i molitvom.

6. Istinska molitva je glas istinskog pokajanja. Kada molitva nije prozeta pokajanjem, onda ona ne ispunjava svoju svrhu, onda nije ugodna Bogu. On nece prezreti duh skrusen, srce skruseno i smerno (Ps. 50,19).

7. Spasitelj sveta blazenima naziva siromasne duhom, to jest
one koji o sebi imaju vrlo smireno misljenje, koji sebe smatraju
palim bicima, koja se ovde, na zemlji, nalaze u izgnanstvu, izvan svoje istinske otadzbine koja je - nebo. Blazeni siromasni duhom, oni koji se mole uz duboku svest o svojoj ubogosti, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5,3). Blazeni koji placu u svojim molitvama osecajuci sopstvenu ubogost, jer ce se utesiti (Mt. 5,4) blagodatnom utehom Duha Svetoga, koja se sastoji u Hristovom miru i u ljubavi u Hristu prema svima bliznjima. Tad niko od bliznjih, ni najgori neprijatelj, nije iskljucen iz zagrljaja ljubavi onoga ko se moli, a on se tada miri i sa najtezim okolnostima zemnog zivota.

cijeli tekst
http://www.maranata.biz/biblioteka/crkv ... tnika.html