|
Sveti Ignjatije Brjančaninov
Djelovanje Isusove Molitve
Medju neshvatljivim, cudesnim svojstvima imena Isusovog nalazi se svojstvo i sila da se izgone demoni. Ovo svojstvo objavio je Sam Gospod kada je rekao da ce onaj ko veruje u Njega imenom Njegovim izgoniti demone (Mk. 16,17). Na ovo svojstvo imena Isusovog treba narocito obratiti paznju, jer je ono od najveceg znacaja za sve koji se bave molitvom Isusovom.
Kao prvo, treba da se kaze nekoliko reci o prebivanju demona u ljudima. Ovo prebivanje biva dvojako: jedno moze da se nazove culnim, a drugo - duhovnim. Culno satana prebiva u coveku kada se svojim bicem useli u njegovo telo, i muci dusu i telo. Na taj nacin u coveku moze da zivi jedan demon, a mogu i mnogi. Tada se covek naziva demonizovanim (djavoimanim, posednutim).
Iz Jevandjelja vidimo da je Gospod isceljivao demonizovane; na isti nacin isceljivali su ih i ucenici Gospodnji, izgoneci demone iz ljudi imenom Njegovim. Du-hovno satana prebiva u coveku kada on postane izvrsilac djavolove volje. Tako je satana usao u Judu Iskariotskog (Jn. 13,27), to jest, ovladao je njegovim razumom i voljom, sjedinio se sa njim u duhu. U tom polozaju bili su i nalaze se svi koji ne veruju u Hrista, kao sto i sveti apostol Pavle kaze hriscanima koji su u hriscanstvo presli iz neznabostva. I vas koji bejaste mrtvi zbog prestupa i grehova svojih, u kojima nekada hodiste po duhu ovoga sveta, po knezu koji vlada u vazduhu, po duhu koji sada dejstvuje u sinovima protivljenja, medju kojima i mi svi zivesmo nekada po zeljama tela svoga, cineci volju tela i pomisli, i bejasmo po prirodi deca gneva kao i ostali (Ef. 2,1-3).
U ovom polozaju nalaze se vise ili manje, u zavisnosti od stepena ogrehovljenosti, oni koji su se krstili u Hrista, ali su se kroz sagresenja otudjili od Njega. Tako Sveti Oci shvataju reci Hristove o vracanju djavola sa sedmoricom drugih najljucih duhova u hram duse iz koga se udaljio Duh Sveti (Mt. 12,43-45). Duhovi koji su usli na taj nacin opet se izgone molitvom Isusovom, uz zivot u postojanom i brizljivom pokajanju.
Prihvatimo se podviga, spasonosnog za nas! Potrudimo se da molitvom Isusovom isteramo duhove koji su usled nase nebrige usli u nas. Ona ima osobinu da ozivljava umrtvljene grehom, ona ima osobinu da izgoni demone. Ja Sam vaskrsenje i zivot - rekao je Spasitelj - koji veruje u Mene ako i umre zivece (Jn. 11,25). A znaci onima koji veruju bice: imenom Mojim izgonice demone (Mk. 16,17).
Molitva Isusova otkriva prisustvo demona u coveku i izgoni ih iz coveka. Pri tome se dogadja nesto nalik onome sto se dogodilo prilikom izgnanja demona iz demonizovanog deteta posle Preobrazenja Gospodnjeg. Kada je dete videlo Gospoda Koji je dosao, odmah ga stade lomiti; i padnuvsi na zemlju valjase se baiajuci penu. Kad je Gospod zapovedio duhu da izadje iz deteta - duh uz zlobu i gnevne pokrete izadje, povikavsi i izlomivsi vrlo dete, od cega ono bi kao mrtvo (Mk. 9,17-27).
Sila satane - koji je neprimetno prebivao u coveku tokom njegovog rasejanog zivota - kada cuje da covek na molitvi priziva ime Gospoda Isusa, biva pometena. Ona pokrece u coveku sve strasti i posredstvom njih dovodi coveka u stanje strasnog kolebanja, proizvodeci u telu razlicite cudne bolesti.
U tom smislu je prepodobni Jovan Prorok rekao: "Nama nemocnima ostaje samo da pribegavamo imenu Isusovom: jer strasti, kao sto je receno, jesu demoni, i izlaze usled prizivanja ovog imena". To znaci: delovanje strasti i demona je zajednicko; demoni deluju posredstvom strasti. Kada prilikom bavljenja molitvom Isusovom vidimo naro-cito uznemirenje i kljucanje strasti, nemojmo da zbog toga padamo u nedoumicu ili uninije.
Naprotiv, ohrabrimo se i pripremimo za podvig, za brizljivo moljenje Imenom Gospoda Isusa, kao oni koji su dobili ocigledan znak da je molitva u njima pocela da proizvodi dejstvo koje joj je svojstveno.
Sveti Jovan Zlatoust kaze: "Secanje na ime Gospoda naseg Isusa Hrista razdrazuje djavola na borbu. Jer dusa koja se prisiljava na molitvu Isusovu, sve moze da dobije tom molitvom, i dobro i zlo. Kao prvo, ona moze da vidi zlo u unutrasnjosti svoga srca, a potom i dobro. Ova molitva moze da pokrene zmiju i da je smiri. Ova molitva moze da razoblici greh koji zivi u nama i moze da ga istrebi. Ova molitva moze da uznemiri svu silu djavolju u srcu, da je pobedi i malo-pomalo iskoreni. Ime Gospoda Isusa Hrista, silazeci u dubinu srca, smiruje zmiju koja vla da njegovim pasnjacima, a dusu spasava i ozivotvorava. Neprestano prebivaj u imenu Gospoda Isusa - neka srce upije Gospoda i Gospod srce, i neka ovo dvoje budu jedno. Uostalom, ovo delo se ne savrsava za dan ili dva, nego zahteva mnogo godina i vremena: potrebno je mnogo vremena i podviga da bi djavo bio izgnan i da bi se uselio Hristos".
Ovde je ocigledno opisano ono delanje o kome govori i na koje poziva prepodobni Makarije Veliki u svojoj prvoj besedi, uz jasno ukazivanje i na orudje delanja: "Udji i ti, ko god bio, kroz pomisli koje u tebi neprestano narastaju, ka tvojoj zarobljenoj dusi, robinji greha, do dna razmotri svoje misli i dubinu tvojih pomisli istrazuj: u nedrima svoje duse videces zmiju kako puzi i gnezdi se, koja te je ubila otrovavsi tvoju dusu. Neizmerni je bezdan - srce. Ako ubijes zmiju, pred Bogom ce se pohvaliti tvoja cistota; ako pak ne, onda se smiri, moleci se, kao slab i gresan, Bogu za ispra-vljenje svojih tajnih grehova".
Isti veliki ugodnik Boziji veli: "Carstvo tame, to jest zli knez duhova, koji je od pocetka porobio coveka, oblozio je i obukao dusu i citavo njeno bice, svu ju je uprljao, svu ju je porobio i potcinio svome carstvu. Od porobljenosti sebi on na slobodi nije ostavio ni pomisli, ni razum, ni telo - ni jedan njen sastavni deo; svu ju je odenuo u plast tame. Taj zli neprijatelj citavog coveka oskvrnuo je i obezlicio i dusu i telo; on je coveka obukao u starog coveka - prljavog, necistog, bogoprotivnog, nepokornog zakonu Bozijem, to jest obukao ga je u sam greh, kako covek vise ne bi video kako hoce, nego strasno, kako bi slusao strasno, kako bi noge imao ustremljene ka cinjenju zlih dela, ruke - ka cinjenju bezakonja, srce - ka zlim pomislima. No, mi se pomolimo Bogu, kako bi On svukao sa nas starog coveka, jer On jedini moze da ukloni greh od nas: jer su oni koji su nas porobili i drzali u svojoj vlasti jaci od nas, a On je obecao da ce nas osloboditi od toga ropstva".
Na osnovu ovih shvatanja Sveti Oci daju onome ko se moli molitvom Isusovom sledecu dusespasonosnu pouku: "Ako dusa znacajno ne propati zbog nametljivosti greha, ona nece moci mnogo da se raduje zbog blagosti pravednog suda".
Onaj ko zeli da ocisti svoje srce, neka ga neprestano rasplamsava secanjem na Gospoda Isusa, imajuci samo to kao neprekidno poucavanje i delo. Oni koji hoce da odbace svog starog coveka, ne treba nekada da se mole a nekad ne, nego neka neprestano prebivaju u molitvi cuvanjem uma, pa i onda kada se nalaze izvan molitvenih hramova. Oni koji nameravaju da ociste zlato, ako i za kratko dopuste da se ugasi vatra u topionici, dovesce time do ponovnog stvrdnuca materije koja se cisti; slicno tome onaj ko se Boga nekada seca, a nekad ne, dokonoscu unistava ono sto misli da je stekao molitvom. Muzu koji ljubi dobrodetelji svojstveno je da secanjem na Boga stalno uklanja zemljanost srca, kako bi zlo na taj nacin malo-pomalo bilo unisteno ognjem secanja na dobro i kako bi se dusa sa velikom slavom u potpunosti vratila u svoju prirodnu svetlost. Na taj nacin se um, prebivajuci u srcu, moli cisto i istinito, kako je isti sveti (Dijadoh) rekao: "Molitva biva cista i istinita onda kada se um za vreme molitve sjedini sa srcem".
Ne plasimo se, delatnici molitve Isusove, ni vetrova, ni talasa! Vetrovima nazivam demonske pomisli i mastanja, a talasima - metez strasti probudjenih pomislima i mastanjima. Okruzeni najsvirepijom burom, sa postojanoscu, hrabroscu i placem zavapimo Gospodu Isusu Hristu: On ce utisati vetrove i talase, a mi cemo Mu se pokloniti, opitno poznavsi Isusovu svemoc, uz reci: Vaistinu si ti Sin Boziji (Mt. 14,33). Mi se borimo za svoje spasenje. Nasa vecna sudbina zavisi od pobede ili poraza u toj borbi.
"Prilikom bavljenja molitvom Isusovom - kaze prepodobni Simeon Novi Bogoslov - dolazi do borbe: lukavi demoni napadaju stvarajuci veliku smutnju, dejstvom strasti u srcu proizvode metez i buru, ali Imenom Gospoda Isusa Hrista bivaju razoreni i unisteni, kao vosak od ognja. Opet, kada budu prognani i odstupe od srca, ne odustaju od borbe, nego um uznemiruju izvana, spoljasnjim utiscima. Iz tog razloga um ne pocinje da tako brzo oseca tisinu i bezmolvije u sebi, jer demoni kad nemaju snage da pomute um u dubini, uznemiruju ga spolja mastanjima. Stoga je nemoguce potpuno se osloboditi borbe i ne biti napadan od strane lukavih duhova. Ovo je svojstveno savrsenima i onima koji su se potpuno udaljili od svega i postojano prebivaju u paznji srca".
Prvobitno i samo delanje izgleda neobicno suvoparno i ne obecava nikakav plod. Um koji se trudi da se sjedini sa srcem najpre nailazi na neprozirni mrak, grubost i obamrlost srca, koje se ne budi odmah da bi saosecalo sa umom. Ovo ne treba da izaziva uninije i malodusnost, a ovde se pominje samo zato da bi delatnik molitve bio unapred obavesten i upozoren. Trpeljivi i brizljivi delatnik neizostavno ce biti zadovoljen i utesen - obradovace se zbog beskrajnog obilja takvih duhovnih plodova kakve ne moze ni da zamisli u svome telesnom i dusevnom stanju.
Dejstva molitve Isusove imaju svoju postepenost: ona najpre deluje samo na um, dovodeci ga u stanje tisine i paznje, potom pocinje da prodire u srce, budeci ga iz smrtnog sna i svedoceci o njegovom ozivljavanju pojavom osecaja umilenja i placa u njemu. Udubljujuci se jos dalje, ona malo-pomalo pocinje da deluje u svim delovima duse i tela, izgoneci odasvud greh, unistavajuci njegovu vlast, uticaj i demonski otrov.
Iz tog razloga kod pocetnih dejstava molitve Isusove "nastaje neopisiva pustos i neizreciv bol duse" - veli prepodobni Grigorije Sinait. Dusa boluje kao bolesnica i porodilja, kako kaze Sveto Pismo (Sir. 48,21): Ziva i delotvorna Rec Bozija - to jest Isus - ostrija od svakog dvoseklog maca, prodire, kako svedoci apostol, svv do razdeobe duse i duha, zglobova i srzi, i sudi namere i pomisli srca (Jevr. 4,12), prodire, istrebljujuci ogrehovljenost iz svih delova duse i tela.
Umnoj molitvi je svojstveno da razotkriva strasti koje se kriju i tajno zive u ljudskom srcu! Ona ih otkriva i kroti. Umnoj molitvi je svojstveno da razotkriva ropstvo u kome se nalazimo u odnosu na pale duhove. Ona otkriva to ropstvo i oslobadja od njega. Shodno tome, ne treba se uznemiravati i biti u nedoumici kada iz pale prirode pocnu da narastaju strasti ili kada ih podstaknu zli duhovi. A posto se strasti krote molitvom, potrebno je, kada se pojave, da se umom polako i vrlo tiho tvori molitva Isusova, koja dje malo-pomalo da smiri pobunjene strasti. Ponekad nalet strasti i djavoljih pomisli biva tako silan da vodi u veliki dusevni podvig. To je vreme nevidljivog mucenistva. Treba ispovedati Gospoda dugom molitvom pred licem Gospoda i ona ce neizostavno dovesti do pobede.
Ime Gospoda naseg Isusa Hrista je Bozansko; sila i dejstvo tog imena su Bozanski; oni su svemocni i spasonosni; oni nadilaze nase shvatanje i nepristupacni su za njega. Sa verom, nadom i usrdnoscu, sjedinjenim sa velikom poboznoscu i strahom, savrsavajmo veliko delo Bozije koje nam je predao Bog - tvorimo molitvu Imenom Gospoda naseg Isusa Hrista.
"Neprestano prizivanje imena Bozijeg - kaze Veliki Varsanufije - jeste lecenje koje ubija ne samo strasti, nego i samo njihovo delovanje. Kao sto lekar stavlja lekove ili meleme na ranu bolesnika, i oni deluju a da pri tome bolesnik i ne zna kako to biva, upravo tako i Ime Bozije, kada se pri-ziva, ubija sve strasti, mada mi ne znamo kako se to zbiva".
|
Login
FAQ
Chat
Traži
