www.tebe-trazim.com

Pusti samosažaljenje kameno, Duh Sveti će nastanit...srce tvoje ranjeno
Sada je 07 ožu 2021 16:27

Vrijeme na UTC [LJV]




Započni novu temu Odgovori  [ 1 post ] 
Autor Poruka
PostPostano: 30 srp 2007 05:40 
Odsutan
Registrirani korisnik
Registrirani korisnik

Pridružen: 09 stu 2006 18:04
Postovi: 80
Podijelio: 0 zahvala
Zahvaljeno je: 0 zahvala
SVETI ANTONIJE VELIKI

USTAV OTSELNICKOG (ANAHORETSKOG) ZIVOTA

1. Predajem ova pravila, koja je kroz moja usta izrekao Gospod, za one koji zele da uzmu tesko igo otselnistva. Oni treba da se povinuju ovim zapovestima. Onaj, pak, koji narusi makar jednu od njih nazvace se najmanji u Carstvu nebeskom (Mt.5.19).

I Spoljasnje drzanje i spoljasnji poredak zivota

a) Udaljavanje od sveta i od sazivota sa ljudima

2. Ko hoce da se spase (u obrazu zivota van ovoga sveta) neka ne ostaje u domu svome i neka ne zivi u gradu u kome je gresio. Isto tako on ne treba da posecuje svoje roditelje i rodjake po telu, buduci da je to stetno po dusu i narusava plodove zivota.

3. Ne vracaj se u grad u kome si nekad gresio Bogu.

4. Ne idi da vidis kako zive tvoji srodnici, niti im dozvoljavaj da dolaze da vide kako ti zivis. Uopste, nemoj se vidjati sa njima.

b) Izbor pustinjoziteljstva

5. Duhovni oci nasi tvrde da je pustinja najprikladnije mesto za razmisljanje o smrti i najpodesnije skloniste od svetskih stvari koje pruzaju pokoj telu.

6. Onaj ko zivi u pustinji i bezmolstvuje, izbavljen je od tri borbe: od borbe [koja dolazi preko] cula sluha, od borbe [koja dolazi] preko jezika i od borbe [koja dolazi] od vidjenja onoga sto moze da rani srce.

7. Cuvaj se da te ne obmane pomisao da je pustinja mesto hladovine [tj. nemarnosti].

v) Kelijna usamljenost

8. Udaljivisi se od svetske guzve, usami se, pa ces postati stranac. Za tebe ce sedenje u keliji biti jednako putovanju u tudju zemlju.

9. Kuda god da izidjes, postaraj se da se sto pre vratis u svoje usamljenistvo kako bi se predao svojim molitvama.

10. Kad podjes na zetvu, [tj. na neki posao], ne zadrzavaj se dugo, vec se sto pre vracaj u svoju samocu.

11. Pri poseti brata, nemoj se dugo zadrzavati u njegovoj keliji.

g) Kelijna zanimanja i poredak

12. Boraveci u svojoj keliji bavi se sa ova tri zanimanja: rukodeljem, citanjem Psalama i molitvom.

13. Prebivajuci u keliji bavi se citanjem Pisma, molitvom Bogu i rukodeljem.

14. Svakog dana posti do 9. casa[1], izuzev subotom i nedeljom. Kada nastane 9. cas udji u svoju unutrasnju odaju i pre jela satvori svoju molitvu. Posle jela naizmenicno malo citaj, malo se moli.

d) Molitvoslovlja i kolenopreklonjenja

15. Vrsi molitve u odredjene casove i ne propustaj ni jednu, da ne bi dao odgovor za to.

16. Vrsi svoju nocnu molitvu pre nego sto podjes u crkvu.

17. (Svagda) se moli u svojoj keliji pre nego sto podjes u crkvu.

18. (Uopste), pre i posle molitve s bratijom svagda se moli u svojoj keliji. Nikada se ne lenji da to cinis.

19. Pocesce padaj na kolena i nemoj se lenjiti da to cinis, da ne bi umro zlom smrcu.

20. Kad se molis, ne budi lenj, jer molitva lenjivca jeste praznoslovlje.

21. Na molitvi i secanju na Boga, saglasno zavetu monastva i znacenju svog odela, budi kao ptica koja lako i visoko uzlece.

dj) Citanje i bogorazmisljanje

22. Budi prizeljan u citanju Pisma. To ce te istrgnuti od necistote (tj. razagnati neciste pomisli).

23. Bozije milosrdje ce biti sa tobom ukoliko se sa usrdjem budes zanimao citanjem Pisma i ispunjavanjem zapovesti.

24. Razmisljaj o delima Bozijim i ne lenji se za molitvu.

25. Monah koji sedi u svojoj keliji zatvorenih usta, a ne seca se Boga, lici na razvaljenu kucu van varosi koja je svagda puna necistote. Svako ko pomisli da iznese djubre iz svoje kuce, [bez razmisljanja] ga tamo odnosi. (To jest: on cuti ustima, a umom masta. On popusta rdjavim pomislima i zanosi se srcem - sto je sve grehovno djubre koje demoni bacaju u dusu).

e) Rukodelje i trud uopste

26. Telo treba savladjivati i zamarati dugim trudom.

27. Odredi sebi neki umereni trud u keliji, pa ce ti srce biti smireno.

28. Prinucavaj sebe na trud rukodelja, da bi se u tebe uselio strah Boziji.

29. Budi priljezan na trudu rukodelja, pa ce na tebe sici strah Boziji.

30. Sedeci u keliji, prioni na rukodelje, a ime Gospodnje ne pustaj od sebe, nego ga neprestano drzi u umu svome. Poucavaj se u tom imenu u srcu svome i hvali ga jezikom svojim, govoreci: Gospode moj, Isuse Hriste, pomiluj me, ili: Gospode moj, Isuse Hriste, pomiluj me, posalji mi pomoc Svoju, ili: Hvalim Te, Gospode moj, Isuse Hriste.

z) Hrana

31. Jedno (i isto vreme) odredi (za hranu i obeduj) radi potkrepljenja tela svoga, a ne radi naslade.

32. Upotrebljavaj najprostiju i najjeftiniju hranu.

33. Hleb svoj jedi u bezmolviju i sa uzdrzanjem, pazeci da tvoje sedenje (za stolom) bude skromno.

34. Nemoj jesti do sitosti.

35. Nemoj biti gramziv i lakom na jelo da se u tebi ne bi obnovili predjasnji gresi.

36. U sredu i petak nemoj razresavati posta[2]

37. Meso uopste nemoj jesti.

38. Ne prilazi mestu gde se toci vino.

39. Na sabore i gozbe (tj. opste trpeze) se ne zuri.

40. Ako dodjes na mesto gde je pripremljenja opsta trpeza, jedi umereno i prinesi blagodarnost Bogu.

41. Vina ne pij vise od tri case, izuzev prilikom velike bolesti.

42. Nemoj odmah pruzati ruku prema onome sto se stavi pred tebe.

43. Ukoliko si mlad, nemoj pruzati ruke pre drugih, jer to nije skromno.

z)San

44. Spavaj malo i odmereno, pa ce te andjeli posetiti.

45. Kad si zdrav, ne skidaj svoj pojas [za vreme sna].

46. Kad legnes, ne stavljaj ruke unutra (medju noge) da ne bi i ne znajuci gresio.

i)Odeca

47. Dan i noc budi u svom kukulju i u mantiji i u svoj odeci svojoj kao okovan i zatvoren.

48. Ne oblaci haljinu kojom bi se mogao ponositi i hvaliti.

49. Cuvaj svoju odecu da se na dan suda ne bi nasao nag medju drugima[3]

j) Glavna crta imetka treba da je - siromastvo

50. Ne stici nista preko onoga sto ti je potrebno.

51. Siromastvo monaha je umerenost u svemu ili takvo stanje u kome si zadovoljan sa malim.

52. Vise voli ukoravanje nego postovanje, umor tela nego odmor, i nedostatak (potrebnih) stvari nego izobilje.

k) Crkveno bogosluzenje

53. Crkvene duznosti (tj. brigu o crkvi i bogosluzenju) treba poveravati vernom coveku koji se boji Boga.

54. Nemoj se lenjiti da cim udari zvono odmah ides u crkvu.

55. Ne ostavljaj bogosluzenje, da se ne bi saplitao i pao u zamku.

56. U crkvi nikako ne govori.

57. Nemoj biti u crkvi kao na mestu gde se sabira mnogo naroda (da ti u dusi ne bi bila smutnja i gomila pomisli).

58. U crkvi ne sahranjuj svog mrtvaca (tj. ne brini se o tome kako ces urediti svoje zemaljske poslove)..

l) Medjusobni odnosi

aa) Prvo i glavno - odnos prema avi, duhovnom ocu, prema starcima i uopste prema iskusnim

59. Nikakav posao ne pocinji, ma kakav bio, dok se ne posavetujes sa avom manastira.

60. Pred avom i pred vecima od sebe ne govori mnogo.

61. Stalno drzi u srcu svome da treba da slusas oca svog, pa ce se u tebe useliti strah Boziji.

62. Savrsenstvo tvog podviga sastoji se u poslusnosti. Blago coveku koji od mladosti svoje nosi breme Gospodnje, sluzi i povinuje se.

63. Nemoj biti neposlusan, inace ces postati orudje i sasud svih zala i nepravdi.

64. Sa smirenjem i placem moli oca svoga da te nauci onome sto jos ne znas, pa se neces postideti.

65. Svagda se secaj onoga, koji te napaja dobrim ucenjem. Postaraj se da od njega saznas zivotvorne zapovesti, pa ces blagouspesno provoditi zivot svoj po volji Gospoda, kao sto je iapisano kod blazenog apostola Pavla: Ovo proucavaj, u ovome stoj, da se napredak tvoj pokaze u svemu (1.Tim.4,15).

66. Ako si iskreno sagnuo vrat svoj pod breme poslusnosti, onda pazljivo slusaj sto ti se govori, a zatim savesno izvrsuj ono sto ti je zapovedjeno.

67. Nemoj od svog duhovnog oca sakrivati greh koji si ucinio.

68. Svakodnevno se uci dobroj naravstvenosti od svojih starijih.

69. Svoje duhovne oce voli vise nego roditelje po telu zato sto se oni staraju o tebi Boga radi.

70. Zivi tako da bi oce manastira, koji su te duhovno rodili, obradovao zbog svoje slave u saboru svetih.

71. Brini o tome da blagoslov manastirskih staraca pociva na tebi.

72. Ne otkrivaj svima pomisli svoje, nego samo onima koji mogu izleciti tvoju dusu.

73. Nemoj svima otkrivati svoje misli, da ne bi sablaznio svoga brata.

74. Prema svkome budi prijateljski raspolozen, ali neka ti ne bude svako savetnik.

bb) Uzajamni odnos

75. Staraj se da dodjes do toga da te svi ljudi blagosiljaju.

76. Budi tuzan sa svojim bratom i ukazi mu saucesce [u bolu].

77. Ako te brat zamoli da mu pomognes, radi sa njim citav taj dan.

78. One, sa kojima se druzis najpre oprobaj i ispitaj kakvi su. Nemoj se svima poveravati, jer je svet pun lukavstva. Izaberi sebi jednoga brata koji se boji Gospoda, pa se sa njim druzi kao sa bratom. A najbolje ce biti, ako se prilepis uz Boga kao sin uz oca, jer su se svi ljudi, sa malim izuzetkom, predali lukavstvu. Zemlja je puna sujete, nevolje i skorbi.

vv) Odnos starijih prema ostalima

79. Ako si prestao da sluzis grehu, onda govori u ime Gospodnje, poucavajuci one radi kojih se huli ime Njegovo. Posto su oni mrtvi i odseceni od zivoga Boga, postaraj se da ostave svoja mrtva dela i da se udostoje da steknu [vecnu] slavu.

80. Izoblicavaj i (popravljaj) nestedimice svoja (duhovna) ceda, jer ce se od tebe traziti odgovor za njihovu osudu (tj. ukoliko se pokazu dostojni osude na Strasnom sudu).

81. Karaj ne stedeci, ali sa strahom Bozijim. Ne gledaj na lice i odlucuj recima istine.

82. Ako koji brat dodje i otkrije ti svoje misli, pazi da ih nikome ne pricas, nego se moli za sebe i za njega, da vas Gospod obojicu spase.

83. Ne odbacuj onoga koji iste veru u Hrista.

84. Ne govori pouke onome ko ih ne prima.

85. Ne postavljaj drugome pravilo koje ti sam na delu vec nisi ispunio.

86. Krajnje je ruzno preporucivati drugome nesto sto sam ne ispunjavas. Od tudjih dela, naime, nemamo koristi.

gt) Odnos prema bolesnima

87. Ustajuci izjutra svakog dana, pobrini se za bolne kojih ima medju vama.

88. Posecuj bolesnike i njihove sudove napuni vodom.

89. Sve sto mozes, sve sto ti je suvisno, podaj bolesnima u manastiru.

90. Ako te ava odredi da posluzis bolesnima, potrudi se od sveg srca, pa ces od Boga dobiti dvojaku nagradu, tj. za poslusnost koja je izvrsena sa ljubavlju.

dd) Odnos prema strancima

91. Ako ti kakav brat dodje u posetu, cak i u nevreme, primi ga radosno kako bi on zablagodario Bogu i kako se ne bi uvredio.

92. Ako ti ma koji brat dodje u posetu, u svemu se smiri pred njim, pokazi raspolozenje prema njemu Gospoda radi i boj se da se ne uzneses gordoscu.

93. Izgled tvog lica treba da je tuzan, osim kad ti dodju braca - putnici. Tada uzmi na sebe radostan izgled.

lj) Uzajamno opstenje

94. Budi skroman u svim svojim delatnostima.

95. U svemu ponasanju tvome medju drugima drzi se kao siromah: ne uznosi se kad s kim razgovaras, niti kada pevas himnu ili hvalebnu pesmu Bogu. Kada se nadjes u drustvu, reci tvoje neka su proste.

96. Sa decakom i mladicem nemoj razgovarati, niti se druziti. Takve ne primaj u zajednicki zivot da ne bi djavolu dao mesta.

97. Sa decakom uopste nemoj razgovarati, jer ce ti biti na saplitanje.

98. Nemoj uzimati za ruku brata koji stoji pored tebe, niti se dotici njegovih obraza, bilo da je stariji ili mladji od tebe.

99. Svim silama udaljavaj se od ljudi koji oskudevaju u razumu i u savetu.

100. Ako volis spokojan zivot, ne ulazi u krug ljudi koji se brinu samo o sujetnim [stvarima]. Ako se slucajno nadjes u njihovom drustvu, drzi sebe kao da te i nema medju njima.

m) Razgovor i uopste, upotreba jezika

101. Ne povisuj (ne pustaj) glas (tj. cuti u keliji), izuzev u molitvama koje su ustavom naznacene.

102. Cuvaj se prepirki jezikom (obuzdavaj jezik).

103. Ne govori mnogo da se od tebe ne bi udaljio Duh Boziji.

104. Veliko delo je biti cutljiv, ugledajuci se na Gospoda, koji je cutao pred Irodom bez obzira na njegovo zvanje.

105. Kada se sastanes sa vernima koji su ti slicni, vise slusaj i pazi sta budu govorili sa gotovoscu da ispunis ono sto je spasonosno. To ce biti mnogo bolje, nego da se i sam upleces u razgovor.

106. Kad odes u posetu kod nekoga, neka strah Boziji bude u srcu tvome i cuvaj usta svoja da bi se spokojan vratio keliji svojoj.

107. Mudar covek dobro zna kako ce sobom vladati. On ne hita da govori, nego dobro meri kada treba govoriti a kada slusati. Naprotiv, neuk covek ne cuva tajnu, ne upravlja [jezikom] i ne zauzdava jezik.

108. Kad si medju bracom, ne govori suvise. Tvoja pitanja neka budu kratka i [izgovorena] sa smirenjem.

109. Reci tvoje neka su blage i poucne. Secaj se da od govora dolazi ili slava ili sramota.

110. Ne govori razdrazljivo, nego neka reci tvoje budu [obucene] u mudrost i u razum, kao uostalom i tvoje cutanje. Neka su ti ugled mudri oci nasi, cije reci behu pune mudrosti i razuma, isto kao i njihovo cutanje.

111. Jezik tvoj neka je potcinjen razumu, jer su reci protivne razumu isto sto i bodljikavi siljci i igle.

112. Kloni se lazi, inace ce ona od tebe odagnati strah Boziji.

113. Usta tvoja neka uvek govore samo istinu.

114. Neka predmet tvojih razgovora budu dobrocinstva Svevisnjeg Boga. Time ces postati dostojan da od Njega primis jos veca dobra.

115. Ne raspituj se o zlim delima, vec svoju paznju drzi daleko od njih.

116. Ne pokreci prazne razgovore i one koji ih vode izbegavaj kako ti dusa ne bi primila zlo.

117. Preziri puste razgovore o svemu sto je svetsko.

118. Uzdrzavaj se sto vise mozes od sale i zabavnih reci.

119. Ne vici i ne govori suvise jako i brzo, jer je pisano: "Ko mnogo govori nece izbeci greha" (Knj. prop. 10,14).

120. Ne budi uporan i ne nameci svoje reci, da u tebe ne bi uslo zlo (zloca i prepiranje).

121. Ne kuni se ni u nesumnjivoj, a kamoli u sumnjivoj stvari.

n) U slucaju putovanja

122. Kad te potreba natera da ides u grad, nemoj ici sam.

123. Kad ides po vodu ili putujes citaj (Psalme na pamet) i razmisljaj.

124. Iduci na put sa bratijom, unekoliko se odvoji od njih da bi odrzao cutanje.

125. Iduci putem ne okreci se desno i levo, vec sa paznjom prebiraj Psalme svoje i umom se moli Bogu. Nemoj se bratimiti sa stanovnicima mesta u kom se zateknes.

126. U gomilu svetskih ljudi ne idi, ali nemoj ni fariseje podrazavati, jer oni sve cinjahu samo da se istaknu.

127. Zeni ne dozvoljavaj da ti se priblizi. Ne dozvoli joj da udje u tvoju sobu, jer za njom ide bura pomisli.

128. Sa zenom nemoj nikada jesti, i sa decakom se ne druzi.

129. Kada se javi potreba da negde nocevas, pazi da se ne pokrijes sa nekim drugim pod jednim pokrivacem.

130. Ne lezi na jednu rogozu sa mladjim od sebe.

131. Ne lezite po dvoje na jednu rogozu, osim u slucaju krajnje potrebe, pa makar se radilo i o tvome ocu ili bratu. Pa i tada sa velikim strahom.

132. U manastirskim gostionicama ne sedi dugo.

II Ustrojstvo unutrasnjeg zivota

a) Ishodno nacelo zivota - revnost

133. Budi revnostan u sticanju vrlina, da se inace ne bi navikao na nemarnost.

134. Cuvaj se da ne ohladnis u ljubavi prema Bogu.

135. Ne odstupaj od dobrih dela koja si zapoceo.

136. Ne svracaj sa puta svog usamljenistva.

137. Ne ostavljaj napore koje nosis radi vrline da ne bi postao lenjiv i nemaran i da ne bi pogresio u poslednji cas, nego ljubi Gospoda do samog kraja, te ces steci milost.

138. Kao sto rusevine van grada sluze svima za [bacanje] smrdljive necistote, tako i dusa onoga koji lenjivo i mlitavo prohodi usamljenicki zivot biva smetliste svih strasti i grehovne necistote.

b) Pravilo zivota - volja Bozija u zapovestima

139. Ako si se doista predao Bogu, izvrsuj sve Njegove zapovesti i sve sto ti se naredjuje vrsi marljivo, nista ne izostavljajuci. Jer, ako nesto budes propustao, nece ti se oprostiti predjasnji gresi tvoji. Ako se, pak, tvrdo resis da sve izvrsujes (do polaganja zivota) budi uveren da su svi predjasnji gresi tvoji vec oprosteni.

140. Tvoje misli treba neprestano da se bave zapovestima Gospodnjim, oko cijeg izvrsavanja treba svim silama da se postaras. Ni jednu ne treba da ostavljas da ti se dusa ne bi pretvorila u smetliste svih necistota.

141. Ako si poceo neki posao pa vidis da nije po volji Bozijoj, odmah ga napusti.

v) Cilj - slava Bozija

142. Neprekidno se staraj da se (preko tebe) proslavlja Otac tvoj koji je na nebesima (Mt.5,16).

g) Podsetnici - podsticaji i podstrekaci revnosti

aa) O zavetu i prvobitnom zaru

143. Ne odstupaj od Boga radi truleznih stvari, nego se secaj sta si obecao kada je u tebi plamteo zar stremljenja ka bogougadjanju.

144. Staraj se da ne zaboravljas znacenje svoje odece koju si obukao spocetka. Seti se suza svog pokajanja koje si tada prolio i brzo odskoci od (losih) pomisli koje te tajno potkradaju, kako njima ne bi bio uvucen i u sama dela.

145. Neprestano i iskreno se kaj i ni na minutu se nemoj predati nemarnosti i lenjosti.

bb) O primernim revniteljima

146. Ne ugledaj se na one koji su slabiji od tebe, vec na one koji su bolji od tebe.

147. Neka ti budu obrazac i primer oni koji ljube Boga od svega srca svog i stalno cine dobra dela. Nemoj se stideti da ih pitas za zivotni savet buduci da su savrseni u vrlinama.

148. Uklanjaj se od svetskih ljudi, koji svetski misle i govore samo o zemaljskih stvarima.

vv) O obecanim dobrima

149. Ukoliko ispunjavas sve (zapovedjeno), dobices nasledje koje oko nije videlo, o kome uho nije culo i na koje srce ljudsko nije pomisljalo (1.Kor.2,9).

150. Upotrebi svetlost poznanja da se udostojis roda pravednih, dok jos ima vremena.

gg) O smrti i Sudu

151. Seti se da je mladost tvoja prosla (da su se snage istrosile), a da su nemoci porasle i da je vec blizu vreme tvog ishoda, kada ces imati da das odgovor za sva svoja dela. Znaj da tamo ni brat nece moci brata da otkupi, ni otac da izbavi sina.

152. Svagda se secaj izlaska iz tela i ne ispustaj misao o vecnoj osudi. Ukoliko budes tako postupao, neces nikada sagresiti.

153. Misli u samom sebi i govori: "Moze biti da ce mi ovaj dan biti poslednji u ovom svetu", i nikada neces sagresiti pred Bogom.

154. Za svaki dan pretpostavljaj da ti je poslednji u ovom svetu, pa ces se sacuvati od grehova.

155. Svoju keliju pretvori u tamnicu, pomisljajuci da je za tebe vec sve zavrseno i da ce vec udariti cas tvog odresenja od ovog sveta.

156. Pazi na sebe da ne bi bio odbacen u buducem veku. Tesko nebrizljivima, jer im se kraj priblizava, a oni nemaju nade na spasenje, niti im ima ko pomoci.

d) Uzrocnici uspeha - blagodatna pomoc Bozija i licno usrdje i podvig

aa) Pomoc svise privucena molitvom

157. Neka bi nam Gospod nas Isus Hristos pomogao da cinimo sve sto mu je ugodno.

158. Pre svega izlivaj neprestanu molitvu i svagda blagodari Bogu za sve sto se s tobom dogadja.

159. Trudi se da izlivas neprestane molitve sa suzama kako bi se Bog sazalio nad tobom i sa tebe svukao starog coveka.

160. Nemoj prestati da prolivas (molitvene) suze i Bog ce se sazaliti na tebe, olaksavsi ti nevolje (zbog kojih je tuzna dusa tvoja).

161. Jesi li rad da ugodis Bogu, predaj se Gospodu Isusu Hristu i On ce te izbaviti i zastiti.

bb) Licni podvizi i usrdnost uopste

162. Potrudi se da prohodis podvige koje ti predlazem: trud, siromastvo, stranstvovanje, lisenost (nesticanje) i cutanje. Oni ce te uciniti smirenim, a ono ce ti doneti oprostaj grehova. Smirenje se sastoji u tome da covek sebe smatra velikim gresnikom i da misli da nista dobro ne cini pred Bogom, da voli cutanje i da se ne racuna ni u sta, da nije uporan ni pred kim i da ne nastoji na svojim recima, da odlaze svoju volju, da lice spusta dole, da smrt ima pred ocima, da se cuva lazi, da ne izgovara prazne reci, da ne prigovara staresini, da trpeljivo snosi uvrede i da sebe prinudjava na blagodusno podnosenje svih teskoca i neprijatnosti u zivotu. Postaraj se, brate, da ispunis ova pravila da tvoj zivot ne bi bio besplodan.

163. Odbacimo sve sto pruza pokoj nasem telu. Ovaj zivot ne precenjujmo da bismo ziveli u Bogu koji ce nas u dan Suda pitati da li smo gladovali radi Njega, da li smo zedjali i trpeli nagotu, da li smo se skrusavali, stenjali iz dubine srca i ispitivali sami sebe o tome da li smo dostojni Boga. I tako, prionimo skrusenosti i tugovanju zbog grehova kako bismo obreli Boga. Prezrimo telo da bismo spasli duse svoje.

164. Izaberi trud i on ce te zajedno sa postom, molitvom i bdenjem izbaviti od svake skverni. Telesni trud, naime, donosi cistotu srca, a ona cini da dusa prinosi plod.

165. Zavoli milosrdje, obuci se u veru, ne popustaj srcu da misli zlo, vec ga nagoni da za zlo vraca dobrom, te trazi blagost i revnuj za sva divna dela.

dj) Nastrojenje duse koje donosi uspeh

aa) Prebivanje u Bogu sa strahom, bodrom paznjom i udaljavanjem od greha i sveta

166. Neka tvoja dusa bude sa Gospodom u svako vreme, a telo tvoje na zemlji neka bude kao statua i kumir [tj. bezzivotno].

167. Stoj uvek pred licem Gospodnjim sa ispravnoscu.

168. Neka je strah Boziji vazda pred nasim ocima, kao [uostalom] i secanje na smrt i odvracanje od sveta i svega svetskoga.

169. Umiri svaki dan da bi ziveo. Jer, ko se boji Boga zivece u vekove.

170. Budi bodar neprestano, da ne bi upao u lenjost i nemar.

171. Sve svetsko zamrzi i odvoj od sebe. U protivnom, ono ce tebe udaljiti od Boga.

172. Omrzi sve sto je stetno za tvoju dusu.

bb) Trpljenje

173. Ma sta preduzimao - budi trpeljiv, pa ce ti Bog pomoci u svim delima tvojim, u svemu sto se desi sa tobom.

174. Pazi da ne budes malodusan.

175. Budi blagodusan u svemu sto cinis po volji Bozijoj.

176. Ne tuguj zbog rdjavih pomisli koje te napadaju u keliji, jer Gospod nece zaboraviti nikakav trud (preduzet Njega radi). To ce ti posluziti na napredak i blagodat Bozija ce ti pomoci.

177. Hrabrost nije nista drugo do nepokolebljivost u istini i protivljenje neprijateljima. Ukoliko ne ustuknes, oni ce odstupiti i vise se nece pokazati.

vv) Skrusenost i plac

178. I danju i nocu tuguj zbog grehova svojih.

179. Zapali svoj svetilnik uljem suza.

180. Neprestano placi zbog grehova svojih, kao da imas mrtvaca u svojoj keliji.

181. Neka ti lice vazda bude tuzno, da bi se u tebe uselio strah Boziji.

182. Ne smatraj sebe necim [znacajnim], nego se predavaj placu zbog svojih grehova.

gg) Smirenje

183. Zavoli smirenje i ono ce pokriti sve grehe tvoje.

184. Budi smiren u sve dane zivota svoga i pruzaj se ka svemu prekrasnom.

185. Onoga koji je slabiji od tebe u dobrim delima, smatraj sebi ravnim, a onoga koji je ravan tebi, smatraj savrsenijim.

186. Ne zavidi onome koji napreduje, vec sve ljude smatraj boljim od sebe, kako bi sa tobom bio sam Bog.

187. Ne druzi se s gordima, vec sa smirenima.

188. Budi smiren u svemu: u drzanju, u odevanju, u sedenju, u stojanju, u hodu, na postelji, u keliji i u citavoj njenoj opremljenosti.

189. Ne raduj se i ne nasladjuj se ako te pocnu hvaliti za tvoja dobra dela. Skrivaj svoja dobra dela sto vise mozes. Nemoj sebi dozvoliti da ih kome iznosis i uopste, potrudi se da te ljudi ne hvale.

190. Boj se da se ne procujes zbog nekog dela svog.

191. Ako bi te ko nevina ukoreo za kakav greh, smiri se i dobices venac.

192. Navikni jezik tvoj da govori: "Oprosti mi", pa ce se u tebe useliti smirenje.

193. Navikni jezik svoj da u svim slucajevima, u svako vreme i svakome bratu govori: "Oprosti mi". Ako budes uvek govorio: "Oprosti mi", ubrzo ces dostici smirenje.

194. Budi spreman da pri svakoj reci (uvrede) koju cujes kazes: "Oprosti mi", zato sto takvo smirenje rusi sve zamke djavolje.

195. Znaj da smirenje nije nista drugo nego sve ljude smatrati boljim od sebe. Cvrsto u umu svom drzi [misao] da si kriv za mnoge grehe. Glava neka ti je spustena, a jezik neka ti je spreman da uvrediocu kaze: "Oprosti mi, gospodaru moj". Neka stalni predmet tvog razmisljanja bude smrt.

196. Zavoli trud, svima budi pokoran, usta nek su ti zakljucana - pa ces postici smirenje. Smirenje ce, pak, privuci oprostaj svih tvojih grehova.

197. Pre svega sebe ne smatraj necim [vaznim]. To ce u tebi poroditi smirenje. Smirenje ce poroditi nauku (iskustvo i zdravomislije), a nauka - veru. Vera ce roditi nadu, nada - ljubav, a ljubav ce roditi povinjavanje. Povinjavanje ce roditi nepromenjivu postojanost (cvrstinu u dobru).

e) Podvig borbe sa grehom

aa) Pre svega sa pomislima

198. Daleko odgoni od sebe rdjave pomisli, predavajuci se Bogu, pa ce te On pokriti desnicom Svojom.

199. Ne idi za svakom pomisli svojom.

200. Ne ispunjavaj svoje pomisli i prohteve.

201. Pazi da se tvoj um ne bavi secanjem na ranije grehove. Inace, moze se desiti da se oni u tebi obnove.

202. Ne obnavljaj u umu svome predjasnje grehe svoje da se ne bi povratili u tebe. Budi uveren da su ti oni oprosteni u vreme tvog predavanja Bogu i pokajanja, i uopste ne sumnjaj u to.

203. Prestani da se secas i da govoris o zadovoljstvima i uzivanjima kojima si se predavao u vreme svoje nemarnosti. Cak, nemoj govoriti: "Ja sam to cinio", ili: "To sam narusavao", jer te to moze saplesti.

204. Nemoj se secati strasti kojima si se predavao u svetu da se pohota [koju one izazivaju] ne bi opet pojavila i sablaznila te.

bb) Sa raznim porocnim zeljama

205. Apostol Jovan sve pohote ljudske sazima u tri stvari: sve sto je u svetu: pohota telesna, i pohota ociju, i nadmenost zivljenja (1.Jn.2,16). Telesna pohota jeste punjenje stomaka mnostvom raznih jela, posle cega se javlja bludna necistota. Pohota ociju se odnosi na vestastvena dobra. Oko [coveka] koji ih stekne postaje nadmeno i u njegovo srce se uvlace necisti likovi. Nadmenost zivljenja jeste ljubav ka svetskoj sumnoj slavi (visoko misljenje o sebi, samohvalisanje, i zedj za pohvalama od drugih), koja se u nasem umu ustolicuje usled sujetnih i prolaznih spoljasnjih dostojanstava.

206. Cuvaj se gramzivosti i neposlusanja, a narocito prejedanja, da se ne bi zavezao u zamke svojih pohota. One, naime, iz srca izgone strah Boziji i uklanjaju stid sa lica, a svog ljubitelja predaju niskim i sramnim delima koja otudjuju od Boga.

207. Svuci sa sebe gnevljivost i obuci se u krotost. Odbaci od sebe razvratno oko i uzmi prosto (decije, cisto) oko.

208. Budi daleko od gnjeva i cuvaj se od pohote, kao uostalom i od svih grehovnih zelja.

vv) Posebno - sa slastoljubljem

209. Slastoljubivi covek (koji samo prijatnosti trazi) nije pogodan ni za kakvo delo.

210. Nemoj biti slastoljubiv, zato sto Bog ne slusa slastoljubive.

211. Zamrzi telo i njegove utehe zato sto su pune zla.

212. Telo svoje iscrpi tako da postane slicno telu koje lezi na bolesnickom odru.

gg) Sa gnevom i njegovim porodom

213. Ako te napadne gnjev, odmah ga goni dalje od sebe, pa ces se radovati kroz ceo zivot svoj.

214. Ni na koga se nemoj srditi i svima oprastaj.

215. Ako te neko nepravedno prekori, nemoj se raspaljivati.

216. Budi mudar i usta onih koji rdjavo o tebi govore zatvaraj cutanjem.

217. Nemoj se cuditi ako neko o tebi rdjavo govori zato sto je to jedno od lukavstava nasih najvecih neprijatelja, kojim oni pokusavaju da coveka ometu u poznanju istine.

218. Nemoj biti brz na gnev i ne pamti zlo onoga koji te je podstakao na gnev.

219. Dozivevsi uvredu, nemoj poroditi neprijateljstvo prema onome ko ti je naneo, vec reci: "Ja sam dostojan da me sva bratija preziru".

220. Ne ropci i nikoga ne vredjaj.

221. Ne vracaj zlo za zlo, ni uvredu za uvredu, buduci da te Gospod smirava, videci da se ti sam ne smiravas.

222. Neka se mole i mladji i stariji da ne bude popusteno da padnu pod tiraniju gneva.

223. Onaj koji okrece drugi obraz onome koji ga udari po jednome, vec je obradovan u uvredi. Gospod Isus Hristos ga nikada nece napustiti jer je blag i pomaze dusama koje trpe radi Njega i koje ga istu. On im daje silu i krepost sve dok se ne utvrde u pokoju (od strasti). I tako, raduj se kad na tebe nailaze nevolje i smucenja, jer posle njih dolaze slatki plodovi.

224. Nemoj se bojati uvreda od ljudi.

dd) Sa ostalim porocnim pokretima srca koji podrivaju uspeh - sa osudjivanjem

225. Nemoj prezirati brata koji je sagresio, nemoj ga se gnusati niti ga osudjivati, jer ces inace sam pasti u ruke neprijatelja svojih.

226. Nikome ne cini zlo niti koga osudjuj.

227. Ne okreci svoje uvo da (o drugome) cujes zlo, nego budi snishodljivo zalostiv prema ljudima i bices ziv.

228. Nikoga ne osudjuj, jer se u tome sastoji pad.

229. Ne prekorevaj brata svoga, cak i ako vidis da narusava sve zapovesti, jer ces inace i sam pasti u ruke svojih neprijatelja.

230. Nikoga od smrtnih ne osudjuj, da se Bog ne bi uzgnusao tvojih molitava.

231. Nikome i ni za sta ne iznosi na oci bilo kakve nedostatke.

232. Nikoga ne prekorevaj zbog njegovih nemoci.

djdj) Sa sujetom i uobrazenoscu

233. Ne objavljuj kada dajes milostinju.

234. Ne hvali se ako se predajes duhovnim podvizima.

235. Nikome unapred ne govori o dobrom delu koje nameravas da ucinis, vec ga izvrsi [cuteci].

236. Ucinivsi neko vrlinsko delo, nemoj se nadimati i ne govori u sebi: "Ja sam to i to ucinio". Jer, ako ovako budes cinio, neces biti mudar.

237. Ne budi slavoljubiv i u srcu svom ne zadrzavaj samohvalisanje [koje] govori: "Ja sam to i to ucinio. U tome i tome sam napredovao". Takve misli disu sujetom. Ko je njima ispunjen, postao je obitaliste necistih duhova.

ee) Sa covekougadjanjem i licemerstvom

238. Ne ostavljaj volju Boziju radi ispunjenja volje ljudske.

239. Ne narusavaj zapovesti iz uvazenja prema ljudskom prijateljstvu.

240. Ne budi licemer, dvolican, a jos manje lazljivac.

241. Staraj se da budes pravedan ne samo pred ljudima, vec i sam u sebi budi mudar, krotak, blagodusan, trpeljiv, revnostan i covekoljubiv.

zz) Sa gordoscu

242. Ne uznosi se svojim delima, ma kakva bila.

243. Nemoj se uznositi u gordosti i ne hvali se.

244. Gordost daleko odgoni od sebe. Smatraj da su tvoji bliznji i svi ljudi bolji od tebe.

245. Nema veceg bezboznistva. nego drugoga zalostiti i uzdizati se nad drugima.

246. Ne smatraj sebe mudrim, inace ce tvoja dusa postati gordeljiva i ti ces pasti u ruke neprijatelja svojih.

247. Ne smatraj sebe sveznalicom i mudrim (tj. ne govori: "Znam i sam. Umem sam da radim"), inace ce propasti trud tvoj i tvoj brod ce uzalud ploviti.

Zakljucak

248. Ko se ne bude drzao svega sto je propisano, pobudice Boga na gnev. Ja, Antonije, istinu ti govorim. Prema tome, saslusaj ove moje reci, sakrij ih u srce i znaj da te sa tim zapovestima predajem Tvorcu. Ako ih sacuvas, likovaces sa andjelima, a sve zle duhove ces raniti tugom. Izvrsuj ove zapovesti pa ce Bog biti s tobom, a andjeli ce te pratiti. Dusa ce ti se ispuniti mirisom svetih i svetloscu blazenih zasijace lice tvoje. Postaces svetiliste Bogu, kao i svi sveti i najzad ces sresti Gospoda sa veseljem i radoscu. Cuces onaj glas koji govori: Slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim cu te postaviti; udji u radost gospodara svoga (Mt.25,21).

249. Ne odstupaj ni od jednog od ovih uputstava i Gospod nas Isus Hristos ce te upokojiti i u miru dovrsiti delo kome si pristupio. Nasi savrseni oci i oni koji ih podrazavaju, postali su savrseni ispunjavajuci ih.

250. Ukoliko recenome hoces da dodas neko od dobrih dela - dodaj, a Gospodu nasem Isusu Hristu neprestano uznosi blagodarnost.

251. Svake noci oblivaj suzama svoj krevet i natapaj postelju svoju, smiravajuci se pred Hristom Gospodom kako bi On izgladio grehe tvoje i obnovio te, kako bi ti dao pomoc za vrsenje dobrih dela i nasledje Svog vecnog Carstva. Njemu neka je hvala, cast, slava i poklonjenje sa Sveblagim Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

NAPOMENE:

Tj. do tri popodne, po nasem racunanju vremena, - Prim. prev.

Tj. cak i ako ti dodju gosti nemoj ostavljati post na vodi do devetog casa,-Prim. prvv.

Nagovestava se da treba ziveti u skladu sa znacenjem odece, tj. umrtvljavati se za ovaj svet.

_________________
Marion


Vrh
 Profil  
Citiraj  
Prikaz prethodnih postova:  Sortiraj po  
Započni novu temu Odgovori  [ 1 post ] 

Vrijeme na UTC [LJV]


Tko je online

Nema registriranih korisnika pregledava forum i 1 gost


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Traži prema:
Idi na:  
cron
Pokreće phpBB® Forum Software © phpBB Group
phpbb.com.hr