Aby napisao:
viking napisao:
A meni je napravio VRATA, jos ih i otvorio, a ja, ja jos uvijk kucam!
Viking, što te sprečava da uđeš?
Otac je radio na železnici, a posao mu je bio da s vremena na vreme izađe iz kuće u kojoj je živio i pomeri polugu na tračnicama koja je razdvajala koloseke, te tako usmeri vlakove po voznom redu. Jednog dana kada je putnički vlak nadolazio s druge strane rieke preko željezničkog mosta, otac je , nakon što je začuo zvuk sirene, izašao da obavi svoj dio posla, no u tom trenutku je ugledao svog malog sina kako se igra na tračnicama kuda je morao proći vlak. U trenu se morao odlučiti , da li da ide spasiti sina ili da obavi svoju dužnost i spasi vlak pun putnika od moguće katasrofe. Odlučio se za ovo drugo. Vlak je prošao nesmetano, no njegov sin je ostao ležati mrtav na tračnicama. Uzevši sina u naručje povikao je potresno snažnim glasom : „ Ovo je moj sin. Vidite li koliko ste me stajali!“ Nitko od nazočnih u vozu nije ništa primetio. Svatko je i dalje bio zaokupljen svojim filmom. Jedni su upravo obedovali. Drugi su kunjali. Jedni su čitali dnevne novine, a drugi su se pak klatili za bar šankom u bifeu voza. Tek su na večer u vestima saznali što se desilo, te kako su za dlaku izbegli smrt. I nazvali su to „radosna vest“. No, sutradan je većina od prisutnih u tom vozu nastavila živeti kao i prije zaokupljeni svojim dnevnim brigama. Samo su se retki setili kako bi trebalo odati počast očevu sinu i zahvaliti se ocu koji je žrtvovao svoga sina jedinca za njihovo spasenje. Kad su došli u očevu kuću, on ih je primio raširenih ruku rekavši: „Dragi moji od danas sve moje i moga sina je i vaše, jer moj sin sada živi u vama. Uvijek se osećajte dobrodošli i kao kod kuće i poručite onima koji nisu došli da su im vrata moga doma uvijek otvorena.“
Kada bih se usudio deliti ljude na neke skupine onda bi to bile ove dvije skupine ljudi, kojoj bih dodao i onu treću koji stvari čine iz neznanja. Onaj ko je upoznao ljubav Očevu ne može a da ne evangelizira, propoveda i svedoči svoja iskustva.“Vi ste moje pismo“- progovara nam Reč Božja na usta apostola Pavla. Zar se svjetiljka stavlja pod stol? Zar da šutimo?
I upravo tu kao jedni od najsnažnijih svedoka pojavljuju se „bludnice i carinici“, javni grešnici, koji su upoznali snagu ljubavi Božje nakon što su dotakli dno pakla, ono svoje ništa, i svu ispraznost zemaljskog užitka. Oni koji su odložili svoju oholost u blatu svoje javne sramote, priznavši da jesu grešnici i koji ispovedivši svoju veru po Sinu imaju slobodan pristup do nebeskog trona. To su oni za koje je rečeno da na putu u kraljevstvo Božje pretekoše mnoge koji sebe smatraju pravednima i neokaljanima i koji svoju veličinu grade na užitku negiranja i isticanja slabosti malenih. To su oni koji se nalaze neprestano u i pokraj stada i ne čekaju poziv pastira , nego jer se osećaju pozvani po samoj naravi krsne milosti se pokreću istog trenutka kad vide izgubljenu ovcu i vraćaju je u stado. To su isti oni koji bijahu isto tako nekoć izgubljeni a potom nađeni.
Login
FAQ
Chat
Traži
