www.tebe-trazim.com

Dobro si to opisala ajtera..
I ja sam tu negdje...al isto me ponekad strah...rane su moje zacijelile..Hvala Gospodinu..
Al..ne volim ovo stanje lebdenja..lakog prelaženja prepreka..očiju bez suza..zatvaranja..slobode..jer znam da dolazi nešto teže...
Jer sad kad zaboli..onda mi se prsa paraju...onda boli..onako pravo...
Ne valja ni tugovanje,ni samosažaljevanje...ni prevelika radost..
Povlačim se polako od svega...svi problemi polagano odlaze od mene..
A to mi se ne sviđa..volim borbu,akciju..
Al..taj put je očito završio za mene...moje rane su nestale..osobne moje rane..Moja akcija tek slijedi..
Ja sad vršim volju Božiju..i što On želi...
To je totalno drugi život..sve se mjenja..sve se promijenilo..
Sad je samo volja Božija..
Daj mi Gospodine strpljenja i poniznosti..da spremna dočekam moj put..

moya...kako i sama kažeš ...stanje lebdenja
...ne boj se, nismo to ti i ja...to je ON u tebi i meni, pa zar ga ne molimo da nam dođe i kad nas je tako nagradio zašto da se bojimo...
...veseli se sestro moja...jer molitve su nam uslišane a mi smo njegovi...
...samo se pusti ...

ako su molitve uslisane.. onda ja vise necu patiti.... a tako se bojim... ko da ne mogu vise... i sad kad sam doznala da nema karizmatskog susreta.... uzas.. a treba mi to.....

Treba nom ono sto nam Gospodin Isus salje...
Volja njegova...jedini ON zna sta je za nas dobro...
ako poslusamo i tako uradimo,predamo se...
onda nece biti ni rana..!