www.tebe-trazim.com

.tako se govori ..ČVRSTO..a ne joj ja sam slab..
..pa ponekad..
..pa sve ..manje..


.kako bi bilo..da nam Bog tako daje da npr..dišemo..


.laku noć

i HVALA BOGU I SLAVA BOGU

Dragi moji,danas sam opet nažalost, po tko zna koji put, prisustvovao jednom društvu koje je nemilosrdno,gotovo svakom drugom rječju opsovalo sveto Božje ime...poništavao sam u sebi psovku blagoslivljajući Ime Gospodnje,pa kad sam upozorivši ih,slegnuli su ramenima i kazali sorry,nisam te vidio...rekoh,nije do mene,jest da me to strašno vrijeđa i boli kao vjernika,ali ponajprije nemoj radi sebe(inače vlasn.je jednog kafića,a već nekoliko godina pokušavaju dobiti darovano dijete,pa mu uz šank spomenuh kako od Boga traži u svom srcu pomoć,a tako ga vrijeđa)na što se ipak malo zamislio....

Molim Vas,dajte u svojim osobnim molitvama,spomenite se tih jadnih psovača,neka ih Bog dragi obrati,te neka iskorijeni svaku psovku iz našega naroda...

Zanimljivo je da nitko ne psuje recimo sotonu, pakao, grijeh niti bilo što bi bilo negativno.Vrlo je interesantno da uopće ne postoje psovke protiv negativnih likova,poput sotone,ubojica,raznih zločinaca,već samo nažalost protiv naših svetinja...

Originalna ideja Hrvoja Hrkija je bila da lanac posta bude na nakanu obracenja psovaca i protiv abortusa u Hrvatskom narodu. Mozda bi mogli malo aktivnije postom protiv toga?

e prijatelji, a znate kaj je meni puno pomoglo da prestanem psovati.. samo jedna jedina recenica koju sam ponavljala nekolikop uta na dan :"Isuse molim te ocisti moje srce od psovki!"
samo ta jedna jedina recenica, i u roku dva tjedna ja sam prestala psovati.... a psovke koje vidim na televiziji, na nekom filmu, odmah, ALI odmah mijenjam program...
osjecam se blize Isusu dok ne psujem... osjecam se ljudskije... bolje, ljepse...

a i meni se zna dogoditi da se nadem u drustvu covjeka, ili skupine ljudi koja psuje...
prestrasno...... rigala bih krv od muke kad cujem psovke (pogotovo protiv Boga).. upozorim neke, koje jako dobro poznajem, a one koje ne poznajem, pokusavam trpjeti u sebi,, i za svaku njihovu psovku reci u sebi "Oprosti im BOze... ne znaju sto cine..."
a tesko je to... ponekad bih plakala.. jer
tim istim ljudima je BOg darovao zivot, hranu, ljubav, paznju i zive kao kraljevi... a tako ga vrijedaju.. tako nezahvalno..
uzas.. katastrofa.. nemam rijeci...
a cula sam na jednom semianru da su Hrvati jedan od najpsovackijih naroda... pa zar ne moze biti sram?? mene je... vjerujte mi..
ili kad upoznam nekog stranca ovdje.. jedva da zna reci dobar dan, a psovke sve po redu recitira...
ma.... nemam vise komentara... tuzna sam jako

i jasam prije dana bila sati u drustvu psovaca koji je u recenici puta opsovao najsvetije redom... i cim je to mene vise pogadalo u srcu to se cinilo mi se vise onaj zli iskaljivao..onda vise nisam mogla sutjeti i rekla sam da ne psuje tako gadno... inace se maknem ali ovaj put sam bila u autu.. i nije prestao ..onda sam mu rekla da ce dobiti rak na grlču i da su ih puno iz mjesta koji su psovali i dobili rak na grlu ili plucima..onda se malo zamislio..paje manje psovao

sve u svemu..poslije tih sati sam bila dosta izmorena.. ali rekla sam si niakd vise sa njim u auto...

mo htvati smo zaista psovacki narod...grozno...

evo sto sam pronasla knjizi "Devetnica Sv. Ocu Benediktu":
...Dragi brate i sestro u Kristu!
Ti znas da je psovka pakleni govor, koji izazivlje NA PSOVACEVU GLAVU NAJSTRASNIJA PROKLETSTVA. Mozes dragi brate i sestro upravo ti nadoknaditi za toliku uvredu biti kao neki gromobran, ako svaki put kada cijes koju psovku od srca ponovis uzdah:
BLAGOSLOVLJEN ISUS KRIST,
PRAVI BOG I PRAVI ČOVJEK
ili
SRCE ISUSPVO, LJUBIM TE!
OBRATI BJEDNE PSOVAČE!

Jedan od najčešćih komleksa kod psovača je 'osećaj moći' koji raste u njima dok psuju. Oni se tada osećaju 'nesalomljivi'. Oni se 'hrane' tuđim slabostima. Osećaju se jaki kad je drugi slab. Prezir je njihova 'vrlina'.. i izdizanje iznad drugih. To su vrlo, vrlo iskompleksirane osobe. Oni zapravo ne znaju kako sebi pomoći. Drugog promatraju u odnosu na sebe. Svako svetlo oni žele 'poništiti' jer provocira njihovu savest. U svojim dubinama vrlo su ljubomorni i zavidni. Poštuju samo sebi jednakog. Kad ih je više u društvu okomljuju se na nedužnog, ponižavaju ga, ismejavaju itd., a kad tog drugog nema ogovaraju i kleveću. Poput vukova su koji kad nemaju plena zavijaju na mesec. A taj mesec je neki političar, pevač, sveštenik.. i svi oni koji nešto u ovom društvu znače.
Jednom prilikom sam pred jednom grupom psovača rekao : "Kad sam slab, onda sam jak." Ovo ih je zbunilo. Svi odreda su se ušuteli, pokušavajući shvatiti što sam rekao. Nisu shvatali, ali su osećali da ih se to duboko tiče. Onda sam im rekao: "Znate, ja sam slabić!". Na to su se još više prenerazili.
Unatoč toj gruboj vanjštini, to su vrlo osetljive osobe. To se može primetiti kad ste nasamo s njima. Kad osete da vas se moraju bojati sasvim se drugačije ponašaju. One nisu onakve kakve se javno predstavljaju. Ta psovka je njihov paravan za svoje slabosti. Oni čak nemaju niti mudrosti da se prikriju, .. poput nekih licemera, koji su od njih podliji i otrovniji.
Ne treba ih javno opominjati i osuđivati. Ono što možemo jeste samo ljubav, blagoslivljanje i osobno svedočanstvo. Jako je bitno da osete našu principelnost i doslednost, a ne kolebljivost.
Kad kažu kako im je psovka navika, te kako oni zapravo ne žele da psuju, oni tada nesvesno priznaju da su u svom srcu 'uzgojili' otrovnicu.. hulu.. Oni su zarobljeni. Treba im oslobođenje. Uzrok toj huli jeste duh pobune, nepokornost, neposlušnost, oholost, strah..
Najčešće reči koje vežu uz svoje psovke jesu: 'E, nećeš ti meni govoriti... Ma, šta će on... Koga će on 'daviti'... Ma, ne moram ja.. On bi trebao.. Neka samo proba.. Odakle mu pravo.. Šta on misli da može.. Vidimo kako računaju s tuđom nedoslednošću, licemerjem, podlošću.. itd. Oni su izigrane osobe, pune nepoverenja i straha. Svojom pobunom žele se 'zaštiti'.. ne pokazati svoje slabosti. Tako je očito da su i sami nekad bili žrtva tuđe okrutnosti.
Osobe koje nisu upoznale ljubav i tako stekle osećaj samopoštovanja kad naiđu na okrutnost ili joj se suprostavljaju na isti način ili se duboko povlače.

"Sv. Jeronim nazvao ju je paklenim govorom, strašnijim od ijednog drugog grijeha, Jean-Jacques Rousseau argumentima onih koji nisu u pravu, lingvisti legitimnim dijelom jezičnog izričaja, a etnolozi činjenicom ljudskog folklora. Kako god psovku doživljavali, odbijali ili s guštom primjenjivali, činjenica jest da ona živi, razvija se i nadopunjuje poput živog organizma. Baš kao i kultura, čiji je ona, u svoj svojoj nekulturi, neodvojivi dio."

..hrvati spusuju sve, od dana,zivotinja,preko clanova obitelji pa sve do svetinja..
mnogi psuju kada su ljuti..monogi kada su sretni ili pak iznenađeni..a nekima je to dio svakidasnjeg govora kao dopuna neke praznine u recenci....HUU ZALOSNO..

...molimo se za psovace..

Da je meni izmoliti od Boga da onaj naš psovač prestane s tom grešnom navikom skakala bih i klicala od radosti.
Naš Bog je silan i znam da će mi to uslišiti, zato sestro ujedinimo se pa prvo kukolj iz svoje kuće da počupamo..., a onda idemo dalje...