www.tebe-trazim.com

Jovan je napisao

Citat:

Aleluja! ...brate Leo...eto odgovora.
Al' sumnjam da ima netko na ovom forumu a da ga nije barem jednom pročitao ili na propovedi u crkvi čuo. Svi to manje više znamo, ali kao da to ne vredi za nas kad se nađemo u nekoj konkretnoj situaciji...npr. kad nema posla...brojna obitelj...promašaj jedan za drugim...gledamo kako nekom drugom "ide od ruke", a ne moli se i ne ide u crkvu...a mi se satrasmo od truda...brige...upadamo u škrupuloznost...a drugi put u preuzetnost...Kažemo dat će Bog,...glavno da ja tražim njegovo kraljevstvo...nadodat će se ..., a ono klizi i klizi i izmiče još više...Pa se onda pitamo: Šta nije u redu sa mnom?
_________________

Eh, brate Jovane, kada bih znao tko sam, lako bih odgovorio na to pitanje, ovako, ovako mogu samo moliti (Ps.24, 12) "Izbavi me, Gospodine, od MOJIH potreba"

[quote="Jovan"]Aleluja! ...brate Leo...eto odgovora.
Al' sumnjam da ima netko na ovom forumu a da ga nije barem jednom pročitao ili na propovedi u crkvi čuo. Svi to manje više znamo, ali kao da to ne vredi za nas kad se nađemo u nekoj konkretnoj situaciji...npr. kad nema posla...brojna obitelj...promašaj jedan za drugim...gledamo kako nekom drugom "ide od ruke", a ne moli se i ne ide u crkvu...a mi se satrasmo od truda...brige...upadamo u škrupuloznost...a drugi put u preuzetnost...Kažemo dat će Bog,...glavno da ja tražim njegovo kraljevstvo...nadodat će se ..., a ono klizi i klizi i izmiče još više...Pa se onda pitamo: Šta nije u redu sa mnom?[/quote]

ili šta ne valja sa ovim svijetom? Tebi toliko draga( i meni) Katarina Sienska bi rekla: ja, ja. Sve više uviđam da je to istina...

Samo nemojmo smetnuti s uma da smo odabrani. Od Boga dobismo vjeru na dar, ne po nasoj zasluzi - to dobro znamo, vec po Njegovoj volji, po milosrdju Njegovom. Odabrani smo, pa odazovimo se i odazivajmo bdijuci i upravo satiruci svjetovne pozude koje nasljedismo od rodjenja. Nemojmo prelaziti granicu istine da smo mi problem ovoga svijeta. Jesmo, istina, samo ne kukajmo i ne zapadajmo u 'bedove' poradi te istine , nego uzmimo najjaca oruzja protiv svijeta - molitve!

da, dragi leo, samo ne zaboravimo da odabranje ne isključuje "bedove" poradi te istine, ta spoznaja ne smije biti granica i dozvola za nečiniti, a mora se najprije dogoditi da spoznaš- a onda činiti; kao što reče majka Tereza: "Gospodine Isuse, pomozi nam da shvatimo da će mo puninu života zadobiti samo neprestanim umiranjem sebi samima i našim sebičnim željama. Jer samo ako s tobom umiremo, s tobom će mo i uskrsnuti"!
Doista, pomozi nam Gospodine da to shvatimo i činimo.

A to ja, ja…u čemu se ogleda? U čemu i kada to grešimo? Koji su to pogrešni koraci koje poduzimamo, a da ih često puta nismo ni svesni, a koji nas odvuku u pogrešnom pravcu, tako da jednog dana , tek kada se suočimo sa posledicama, uvidimo da to nije bio ispravan put. Biblija nam na više mesta spominje dva puta…jedan uski i jedan široki koji vodi u propast, a kojim mnogi hode. Ovde se želim vratiti na primer Lota i Abrahama i njihovog razdvajanja. Očima sveta gledano Lot nije učinio ništa neobično, dapače , iskoristio je priliku i snašo se u konkretnoj situaciji…izabro bolje pašnjake prigrabivši ono što mu se našlo na dohvat ruke. Nakon što se Lot odvojio od Abrahama i prigrabio ono što mu je Abraham dobrodušno ustupio Lot se idući prekrasnim pašnjacima duž rijeke Joradan jednog dana našao u jako delikatnoj situaciji...U međuvremenu skrasio se bio u gradu Sodomi, napravio kuću, stekao obitelj, ugled u mestu...no ipak jednog dana se našao u situaciji da mora napustiti sve svoje imanje, na vrat-na nos bežeći iz Sodome...ostao je bez žene koja se pretvorila u stup soli jer je žalovala za onim što ostavlja...I tako je preko noći, preko iskustva skršenosti, došao do skrušenosti. U svom glasovitom Govoru na gori, Isus je izrekao jedno od blaženstava : «Blago krotkima, jer će oni baštiniti zemlju!» Vidimo kako primanje u posed zemaljskih dobara Isus dovodi u vezu sa krotkošću, a to nije bio način na koji je Lot postupio. Danas je takav mentalitet u svetu da bi ovu izjavu u startu mnogi osudili i istakli kako to nije moguće, jer da moraš biti (grabežljivi) vuk i prigrabiti što možeš više, jer nitko neće imati samilosti prema tebi…svako gleda samo sebi…Čak je i Isus rekao kako su sinovi sveta snalažljiviji od sinova svetla, ali trajni posed on ipak obećava krotkima, a ne grabežljivcima. Ti krotki nisu i ne bi trebali biti lišeni razuma (a svet na njih najčešće gleda kao na neke zanesenjake i naivce), jer tu krotkost Isus dovodi u vezu i sa bezazlenoću, ali i sa mudrošću: «Budite bezazleni kao golubovi, a mudri kao zmije!» A te «lude» u očima sveta Bog izabra da posrami «mudre». Zato, draga Vikice, hteo bih ovde da se okrenemo ka toj «krotkosti» i mudrosti i da (tko hoće i ima vremena) zavirimo u tajnu ovog odabira (razlučivanje) i prepoznamo koji su to potezi (koraci) koji će nam omogućiti da iskoračimo u pravom smeru i uđemo u baštinu (i duhovnu i materijalnu)…odnosno da uvidimo svoje pogrešne stavove, koji nas vežu i sprečavaju da prihvatimo ono što nam je ostavljeno u baštinu, kako bi ih otklonili i ušli u posed obećanja Božjih.
One koji imaju iskustvo hoda «kroz Obećanu zemlju» zamolio bih da nam to posvedoče (bilo komentarom, bilo primerom) i tako potaknu i ojačaju našu veru.

...kralj si, sveštenik i prorok
Kao prorok nastupaš u Ime Isusovo. Onom bolju koju je Isus doživeo od svojih Nazarećana, koji su ga hteli strmoglaviti niz liticu, i ti si otkupljen i pozvan ponoviti zajedno sa njim: "Duh Gospodnji je na meni...posla me biti blagovesnikom i doneti..."
Kao sveštenik i ti možeš prinositi Ocu nebeskom telo i krv, dušu i božanstvo Gospodina našeg Isusa Hrista, kao zadovoljštinu za sve zlo i nered i u sebi i u svetu...
Kao kralj i ti možeš uzeti vlast nad svim silama i snagama u zraku, na zemlji, pod zemljom, na ovom i onom svetu (po vlasti koja ti je darovana i po sili i snazi Duha Svetog, koji je u tebi...jer Onaj koji je u tebi je jači od onog koji je u svetu...).
Isusovo kraljevsko dostojanstvo se očitovalo u brojnim situacijama koje nam evanđelisti donose opisujući vreme njegovog javnog života...Oslobađao je opsednute, lečio bolesne i činio brojna čudesa...(hodao po vodi...utišavao olujno nevreme...osušio besplodnu smokvu...), ali njegovo kraljevsko dostojanstvo je došlo najviše do izražaja u trenutku njegovog umiranja na križu tako što je opraštao onima koji su ga predali na križ i koji su mu se izrugivali dok se On žrtvovao za njih. I ti i ja i svi kršteni u Ime Isusovo možemo činiti stvari koje je činio Isus...(i veće, jer je On otišao k Ocu) , samo je pitanje jesmo li mi svesni tog dostojanstva i na koji način ga upotrebljavamo. Istina je da možemo završiti u paklu iako smo izgonili zloduhe i lečili bolesne, odnosno ukoliko smo to svoje dostojanstvo zloupotrebili. Jedan kralj može svoju službu iskoristi da protežira samog sebe i brine se isključivo za svoje časti i ugled u svetu...da gospodari nad drugima, umesto da im služi. Da bi jedan kralj istinski služio drugima mora se ugledati na Slugu sluga Božjih i pre svega tu vlast okrenuti prema neurednim strastima unutar sebe i pobediti zle sklonosti (ušutkati govor tela, koji se opire poput magarca i teži ugodnostima i glasove sveta koji hvale samo one na vrhu piramide) i te SVOJE POTREBE (svoj život...život za sebe). Ali sve to ne umanjuje činjenicu da je krštena duša kralj. Pitanje je samo kako se služi tim dostojanstvom...pravom...mogućnostima...
To što hodamo ovom zemljom često puta kao poraženi, a ne kao pobednici, znak je našeg nepoznavanja tog dostojanstva..."Narod moj gine zbog neznanja"- kaže Gospodin.
Jedna duša u Duhu je jača od sve vojske neprijateljske...a tvoje pesme, Vikinže, rasteruju tu vojsku na daleko...i čiste prostore oko nas, a to ne može netko tko ne zna tko je...Znaš ti...znaš...samo se igraš "masnih puteva"...