igy81 napisao:
A jel zivotinje imaju dusu?...nekad ni izgledaju kao i da imaju nesto vis u odnosu na ljude...
Imaju , ali samo u odnosu na one duše koje su se srozale do te mere i izgubile dostojanstvo čoveka postajući utelovljeni demoni. Za takve duše se može reći da su niže od životinja koje se znaju brinuti za svoje mlade i ispuniti zadaću za koju su određene. Jedan pas kad od tuge za smrću svog gospodara odbija hranu i umire je više vredan sućuti nego jedan perverznjak koji svesno sije smrt oko sebe ili sablažnjava malene.
Ono što u biti razlikuje životinju i čoveka jest postojanje instikta kod životinje, a duha kod čoveka. I životinje imaju svoj , kakav takav psihički život...I one znaju osećati tugu, radost, strah, pokazivati emocije, agresivnost, poverenje, nezainteresovanost...ali je taj psihički život usmeravan instiktom, a ne slobodnom voljom. Njihovo ponašanje je manje više predvidivo, jer je dirigovano po unapred određenom kodu. Zato su i njihovi pokreti harmonični, usklađeni, deluju sinhronizovano ...nema rascepa između psihe i tela, što se ne bi moglo reći i za čoveka kad izađe iz detinje dobi. Čovek u detinjoj dobi ima taj sklad u sebi, ali ga vremenom gubi. Osobe koje doživljavamo kao neposredne i srčane, otvorene i komunikativne, vrlo često imaju razvijen taj instikt, a zdravo rasuđivanje i duhovnost im često puta nije na zavidnom nivou (što se ne bi moglo reći i za njihov seksualni život). Takve osobe uče na greškama. Idu prvo srcem, intuitivno, pa tek kasnije zaključuju je li to bilo ispravno ili nije. S druge strane jako racionalne osobe imaju problem koji ove prve nemaju. Mogu biti geniji na raznim poljima života, visoki intelektualci, a da njihov emotivni život jako trpi i da izgledaju trapavo, smotano, nesposobni ispuniti neku banalnu životnu zadaću. Stručnjaci s polja psihologije znaju reći kako je neka trauma iz detinjstva znala biti pokretač obranbenih reakcija koje su osobu dovele do visokog nivoa racionalizacije po principu predviđanja i stvaranja protuzaštita, konstruisanja. Dakle, jedna visoko-inteligentna osoba može u isto vreme biti i čuvstveno nezrela osoba, dok jedna čuvstveno zrela osoba može u isto vreme biti intelektualno zaostala. Jedna poznata spisateljica s područja psihologije, tačnije transakcijske analize (Fanita English), u jednoj svojoj knjizi pod naslovom "A tako je bilo dobro počelo..." iznosi kako u svakom od nas postoji i detinjeJA i roditeljsko JA i odraslo JA i da svi mi manje više naginjemo naglašenijem boravku u jednom od ovih stavova duha. Tako čovek srca voli stanja radosti, bezbrižnosti, bez puno filozofiranja (jer ga ono umara...oseća se u njem frustirano), dok čovek intelekta želi da sve kontrolira, nad svim dominira, te zato voli biti prisutan u ovom "roditeljskom JA", dok "odraslo JA koriste samo u nuždi , za razmenu informacija oslobođenih od emotivnog naboja. Osoba s naglašenim "roditeljskim JA" ne voli boravak u "detinjem JA" , jer se u njem oseća nezaštićeno, ranjivo, ...nesposobno, dok osoba u "detinjem JA" se oseća frustirano uvek kada mora dobro razmisliti i pronaći rešenje i dati nečemu smisao. Zato takve osobe najčešće pribegavaju govoru tela i telesne zahteve smatraju često kao jedine relevantne...(u se , na se, poda se....životinjski pristup životu po principu preživljavanja i održanja vrste).Ovo bi bio negativni aspekt u gruboj podeli na čoveka srca i čoveka intelektualca. No, mogao sam i skratiti i jednostavno reći da postoje oni koji se ravnaju više intuitivno i oni koji žele sve kontrolisati svojim razumom.
Pozitivni aspekt čoveka se ogleda u tome da on nije samo telo i psiha, i da događanja u njemu nisu samo psiho-somatska,nego da je on i duhovno biće. Umesto da hoda na četri noge, on hoda uspravno s dostojanstvom koje ga osposobljuje da svoj "pogled" digne ka visinama.
Duh je sloboda od vremena i prostora. Čovek svojom mišlju i svojom rečju može obuhvatiti celi svemir. Svojim duhom on je sposoban biti na svakom mestu, pa ...i u prošlosti, i u sadašnjosti, i u budućnosti (može da predviđa za razliku od životinje koja vidi samo ono što joj je "pred nosem"). On može svojim duhom ući i u prostranstva neba (koja je nekad izgubio, ali iznova i zadobio). Njegov duh se seća Onoga koji ga je stvorio na svoju sliku i on čezne da iznova zadobije "izgubljeni Raj". Čovek je osoba i to on želi iznova postati, u punom smislu reči. Želi biti celovit...A to ne može sam po sebi...zato srlja...traži...nekad kao životinja, a nekad kao bog...Želi se vratiti onom što vidi kod životinje (spontanost, celovitost), a u isto vreme biti uzvišen nad svim stvorenim svemirom, jer zna da mu je sve to darovano i podložno..želi biti gospodar. U tom traganju čovek se često puta gubi pa pokušava biti isključivo gospodar (upada u oholost) ili se pak predaje govoru tela, ne držeći puno do svog kraljevskog dostojanstva.
Bez obzira čemu više naginjali , jer i intelekt i telo su dar božji, te je i jedno i drugo zaslužuje potrebnu pažnju, svi smo pozvani u ravnotežu duha, duše i tela. Pozvani smo ozdraviti i u svom srcu i u svom umu, ali i u svom duhu. Zagovornici tela su pozvani da više truda i vremena odvoje za promišljanje o neprolaznim vrednostima, a racionalisti da postanu poput dece, jer u protivnom neće ući u kraljevstvo Božje i iskusiti radost dece Božje . "Čovek tela", zbog svog "životarenja" , je skloniji sebičnosti (ne zanima ga čast koliko i užitak), dok je "racionalista" izloženiji oholosti (..dat će sve samo da dobije čast i vlast). Naravno, novac otvara puteve i jednom i drugom.
Šta reći na kraju? Božić je tu , pred vratima...Kako dati slavu Onomu koji je zaslužuje, ako smo još uvek zatvoreni i zarobljeni telom ili ohološću?...Možemo li reći: "Slava Bogu na visini, a mir ljud'ma u nizini!".. onako od srca...spontano...radosno...u poklonstvu...u zahvalnosti Onomu koji dođe među nas da nas otkupi od sveg ovog taštog i propadljivog...i dopustiti da se rodi u nama i raste do punine, kako bi smo i mi jednog dana mogli reći: "Ne živim više JA, nego Hrist živi u meni!", ...i : "Nisam životinja i nisam ono niže od životinje, oholi Pobunjenik!"
Čestit Božić i blagoslovljena Nova 2007 godina svim forumašima i svim ljudima dobre volje, NEKA BUDE !, jer po toj Reči koja se u nama rađa sve je postalo, i sve jest...Ona se bez roda ne vraća k Ocu...nego obistinjuje ono zbog čega bi poslana...I BI TAKO...
Login
FAQ
Chat
Traži
