www.tebe-trazim.com

Ljepo je imati duhovnika u pravom smislu riječi...ja idem u crkvu gdje je samostan i svaki put ispovijeda drugi fratar tako da nisam navezan na nekog posebnog svećenika
Sama si rekla da se ne treba doslovno vezati za svećenika...ali shvaćam šta hoćeš reći
Možda , kod slijedećih ispovijedi ako ti budući svećenik ispovijednik bude previše formalan i neznam šta već očekuješ od ispovjednika, pokušaj ga malo aktivirati ,potaknuti da se "probudi"
Evo vidiš koliko tema pratiš i koliko si postavljala pitanja oko vjere isl...tako možeš i svećeniku u ispovijedi postaviti neko podpitanje ili da ti razjasni nešto u vezi nekog grijeha, tvog postupka isl.
Tako tvoja ispovijed i njegovo držanje neće biti formalno i hladno ,ako na to misliš...malo ga pitaš oko nečega što te muči, njemu će biti drago da on kao svećenik , teoloeg , dušebrižnik ti da savjet ...ipak je on za to kompetentan

_________________
Dođi Duše Sveti
Dođi po moćnim zagovoru
Bezgrješnog Srca Marije
Svoje Preljubljene Zaručnice
amen

Ma nije ovdje baš lako doći do ispovjednika.Manjak je svećenika i neki drže po 2-3 župe.Ispovjeda se prigodnim blagdanima,nekad prije mise u sakristiji(u mom mjestu ni to)...Ja ne volim to ispovjedanje u sakristiji,preferiram licem u lice...tako bih ovog "mog"lovila.Da mogu porazgovarati,pitati ga o nedoumicama.Neznam je li itko ovdje tako radi,osim mene...Zašto ih sele,pretumbavaju?Kaže moj muž ateist,da se ne bi previše sprijateljili sa narodom.Možda da se ne uljujkaju,ulijene?Ali,tek što nešto naprave,stvore kontakte,uhodaju se,moraju ići...a neki i po 50 godina budu na istom mjestu...Bezveze.

Mislim da je svećenik kao i liječnik opće prakse...Kad te upozna,već zna tvoju situaciju...Dolaziš njemu kao poznatoj osobi...a ne nekom novom ponovo sve govoriti...naopako...

U zivotu nisam otisla na ispovest...Sve nameravam otici, ali posto u mojoj familiji niko nikada nije isao, prosto kao da se ni ja ne mogu nakaniti...Mislim da bi mi bilo lakse da odem kod nekog popa koji uopste ne zivi u blizini...ali ko to zna...Moram odluciti i otici.

Svećenik u ispovjedi nije centar nego samo posrednik ili pomoćnik tako da se njega ne tiču tvoji grijesi već je to samo između tebe i Boga ali je ipak potrebno jer se radi o sakramentu kojim Crkva ima vlast činiti te time dobijaš i potpunu sigurnost da ti je oprošteno.

Jednostavno dođeš u katedralu i staneš u red te se koncentrirati samo na sebe i Boga a sve drugo zaboravi.

Ako nisi nikad,ima kod nas,neznam je li i tamo,institucija "životne ispovijedi".Treba biti dobar,iskusan svećenik.Da dobro propita i sve prođe...kažu da izađeš lakša sto kila

Prosto nemam tu naviku, niko moj nije bas pobozan...tako da mi sve to deluje malo neprijatno, ali cu ici...samo jos malo vremena da se odlucim gde, a posle toga ce sve biti lakse, jer je 1.put najteze.

HAJDEEEE!!! ))))

Za hrabrost pristupanju sakramentu ispovijedi svima će odlično poslužiti:

http://www.laudato.hr/Novosti/Zanimljiv ... a-ziv.aspx

Исповест


Најкраће: Исповедали су се греси који су пречили причешће, и то су озбиљне ствари. И у раној Цркви си могао или ниједном или једанпут да направиш тај грех. И то нису били греси помисли.

Доласком визигота, лонгобарда и других, уводи се покајање за помисли. Оне почињу да се исповедају као греси. На Истоку чак и после 11 века постоји идеја испоедања помисли, али као духовни разговор, не као разрешење од греха, јер грех као такав не постоји - грех који би те одвојио од причешћа. Зато ми имамо велике духовнике који нису свештеници а руководе манастирима (нпр. св Бенедикт Нурсијски). Симеон Нови Богослов је имао лаика, Стефана, који га је исповедао. И то је све димензија духовног разговора и руковођења, корекције, која није сакраметална, јер нема опраштања грехова. Сада, помешало се то што је духовни разговор са тајном исповести у сакраменталном смислу, и добили смо праксу исповедања за глупости. Долази ти особа сваке недеље са истим "гресима". Нисам да се то искључи, и у малим и монашким заједницама треба да постоји, јер се ту контролишу особе у добром смислу те речи, па и сам то имам, али увек гледам да их подигнем и на већи ниво. Ту треба рада, ништа више. Не може преко колена.

Говорим о проблему где се особе причешћују без исповести, а традиционалнији их гледају испод ока и осуђују. Као што и ови "либерални" гледају на ове друге као приглупе. Добро је поразговарати са свештеником ако има искуства, али је лоше разговарати са неком будалом, а таквих има у нашим редовима колико хоћеш. И такав може само да упропасти особу. Зато треба расуђивање. Традиционални нека иду и исповедају традиционалне грехе, све ће уредно бити опроштено, напреднији нека иду другде, али да не мисле да су напреднији од других. Елитизам је секташтво.

Иди и исповедај се код неке монахиње. Не мора да буде игуманија. Или код цивила, али верног и опитног хришћанина. И добићеш и ти опроштај грехова. Јер ти греси су наше свакодневне муке, а разговор са неким ко се разуме у све то може да ти помогне. Зато се и молите једни за друге. И благосиљајте једни друге. Тиме се ствара веза љубави која треба да победи смрт.

https://pouke.org/forum/index.php?/topi ... %81%D1%82/