www.tebe-trazim.com

Poniznost..
rekao mi je jedan svećenik..
kaže;đavao bježi od onih koji kleče pred Gospodinom
možda je jako važno biti svjestan sebe..
ponizan si koliko jesi i bit ćeš ponizniji koliko budeš otvoreniji i nakraju koliko ti je dano..

a mislim da je važno biti što iskreniji,slobodniji i jednostavniji..
ali normalno postoji skala ne od jedan do pet nego valjda do 100
i sad bit ćeš koliko ćeš bit možda 72 možda 92..
Isus i Marija su 100..
al dobro..ne treba ni padati u neko pretjerivanje;
znam jednu časnu ona kad je za ručkom..kaže;evo ja ću prva zagrabit juhu idemo po grešnosti!!
ma dobro ona se šali..i neka hvala Bogu..
ali kažu da je poniznost ništa drugo nego svjesnost svoje neznatnosti
i situacije na zemlji..pa onda vježbajući se u krepostima se sve skupa razvija..
ja prvi sam još uvijek toliko ohol da katkad sam spreman i napasti verbalno i osuditi i nadglasavati se..i svašta..

al dobro neću biti 100..neka budem 45 ako mogu i hoću dobro..
ali ako možda ustrajem ostajati na 44 a nikad preći na 45...to je onda mlakost-oslobodi me Bože...jer ima i toga

ja mislim da je put ka poniznosti odricanje svega sto nije Bog i ljubiti Boga iznad svega...

BVB

Piše sveti Franjo Saleški: "Podnošenje uvreda znak je poniznosti i prave kreposti."
Ako osoba provodi duhovan život, razmatra, često se pričešćuje, posti, mrtvi se, a onda ne može podnijeti neku uvredu, neku zajedljivu riječ, što to onda znači? Znači da je šuplja trska, bez poniznosti i bez kreposti.
I što drugo može učiniti osoba koja ljubi Isusa Krista nego podnijeti neki prezir iz ljubavi prema onome koji je zbog nje toliko pretrpio?

(iz kjnige Kako ćemo ljubiti Isusa Krista)

Imam jedan citat fra Ljube Kurtovića (iz knjige "Na putu svetosti")
"Poniznost je potpuna suprotnost oholosti. To je stav grešnog stvora pred Svemogućim. Biti ponizan, znači imati hrabrosti priznati svoje slabosti i nedostatke, ali isto tako biti iskren te priznati i sve ono što je dobro i pozitivno u nama. To znači moći prihvaćati i ljubiti, te primiti ljubav i pomoć od drugih."

Nije sve poniznost što se poniznošću predstavlja.

Ko 10. 17,18 " A tko se ponosi, neka se u Gospodinu ponosi! . Jer nije prokušan onajkoji sam sebe preporučuje, nego onaj koga Gospodin preporučuje."

Ljudi traže slavu i titulu : Isus je odustao od svoje slave da bi se rodio u štali i postao sin drvodjelca.

Ljudi su vezani za svoj personalni autoritet : Isus je bio poslušan Josipu i Mariji

Ljudi uvijek hoće prva mjesta: Isus se je sagnuo i uzeo je formu sluge.

Ljudi reagiraju kada su uvrijeđeni i napadnuti. Isus je ostao u šutnji kada su mu se vojnici rugali , kada su mu pljuvali u lice i kada su ga bičevali.

Ljudi su prepuni ponosa i zlopamčenja da bi oprostili: Isus je uvijek opraštao pa čak i onima koji su ga pribili na križ..

..dok ti je fino..nema darova..

..a možda nisi egoista..možda si samo posebno osobit..

..egocentričnost čovjeka nije loša sama po sebi..
..dok se očituje, kao indivudalnost pojedinca..

..mali problemčić nastaje kad..osobnost..postaje kraljevska vrlina..
..prema osobnostima drugih ..bližnjih oko sebe..svojih podanika..

..ili ću biti maneken ili fudbaler...

ja isto tako razmišljam..
ali onda sam shvatio da sam predobar za nogomet i prelijep
za manekenstvo..
a i preskroman da bi se tako nečim bavio
(e nikad neznam koji je smješko :lol)
evo našao sam ga


ma shala malla

nemremo na dvi stolice

..možeš biti i stilist...
..malo silikona...u ćube.
..dolče čobana ..prsluk..
..privatni uradak...
..i evo te..
..na volju naroda..
..Slavna ličnost