 |
| Novoregistrirani korisnik |
Pridružen: 16 svi 2013 21:54
Postovi: 7
Podijelio: 0 zahvala
Zahvaljeno je: 0 zahvala
|
|
Muž moj i ja hodali smo u ratno vrijeme a kod nas je bome bilo opasno.Bila je zima nismo mogli bit vani bio je rat nismo mogli u grad i tako smo išli po kućama rođaka da budemo skupa.Gdje god smo došli bilo je puno dijece koja su htjela da se njima posvetimo,a mi zaljubljeni preko ušiju htjeli smo biti sami.Itako dođemo mi kod rođaka kad uzbuna granate padaju rođaci pobjegli u podrum napokon sami .Moj muž sretan sami smo a ja hoću kući i tu se mi i posvađamo kaže on napokon možemo bit sami a ti hoćeš kući i dođemo mi kući(kod mojih roditelja)ljut muž na mene .Drugi dan čujemo kad smo otišli od rođaka granata pala na kuću i cijelu kuću srušila srećom nismo ostali tamo hvala svima na Nebu što su pazili na nas
|
|
Login
FAQ
Chat
Traži
