Jovan napisao:
Sotona želi da mi prisilne misli doživljavamo kao svoje misli, kako bi nas uvukao u krivnju i skrupuloznost.. malodušje i očaj.. kako bi osudili sami sebe
Problem se pojačava kada pokušavamo svojim snagama odagnati te misli
Zapravo treba raditi suprotno.. prije svega distancirati se od njih, a potom doći pred Isusa i reći mu što se dešava
Strah koji se javlja usled pojave takvih misli je samo znak kako mi zapravo ne verujemo u dovoljnoj meri
Zašto?
Zato jer strah nije ništa drugo nego verovanje u to da je ZLO VEĆE I JAČE od Božje svemoći i njegovog milosrđa
Strah je suprotnost veri. Strah je vera u zlo
Poznato je kako su svi veliki diktatori svoje podložnike držali u pokornosti preko uterivanja straha
Svojim strahom mi otvaramo još više vrata zlu i što više hranimo to zlo koje tada postaje veće. Jeste li se ikad upitali zašto životinja (a i čovek) napada smelije kada kod drugog oseti strah. Sotona, koji je inače velika kukavica, se hrani našim strahom
Strah postaje to veći što sebi dopuštamo postojanje tzv. straha od straha (V.Frankl) , a u stvari je to strah od zloga. Hrišćanin se ne bi smeo bojati, niti očajavati jer je zlo pobeđeno jednom zauvek. Svojim strahom mi na neki način vređamo Boga, jer mu time poručujemo kako nemamo poverenja u njegovu moć i milosrđe. Ta zašto je onda bio raspet ako ćemo hodati ovim svetom i dalje kao poraženi
U pozadini je jak osećaj krivnje i grčevita želja da ne smemo pogrešiti
Mislimo kako moramo biti idealni.. tj. dobri kako bi bili voljeni, prihvaćeni, a zapravo mi postajemo dobri jer nas Bog prihvaća ovakve kakvi jesmo i što nas poziva da dođemo k njemu ovakvi kakvi jesmo sa svim svojim mana i gresima, sa svim svojim umorima i opterećenjima,.. prljavštinom..
Panika od prisilnih misli svoj koren ima u ovome
Kod pojave takvih misli se ne treba uznemiravati, i preozbiljno ih shvaćati
Ako je moguće .. dobro bi bilo malo im se narugati.. (pr. 'Haj' da vidimo koliko ćete još navaljivati.. e, jeste jake i strašne.. he.. he..ha.. De, de nastavite..')
Naravno da ovo nije istinska terapija protiv prisilnih misli, ali dobro dođe da im se otupi oštrica, odnosno da se stekne jasniji uvid i distanca od njih
Pored te distance, tj. nakon što smo ih odvojili od svoje volje, potrebno ih je i dijagnosticirati, tj. utvrditi što zlo želi s time
Vrlo često mi pomislimo kako je posredi taj i taj duh.. (bludnost, hula, duh smrti-samoubojstva i sl.) , no zapravo reč je o našoj podsvesnoj želji za nepogrešivošću, tj. pokušaju otklinjanja mogućnosti osećaja krivnje
Sotonin cilj je proizvesti u nama osećaj krivnje, manje vrednosti, samooptuživanje, malodušje i očaj, tj. beznađe, a znamo da je gubitak nade, tj. očaj, stanje smrti duha, a to je upravo ono što on i želi postići time, jer mu je tek tada otvoren put ulaska
Čovekov duh je ono prvo što zli napada, jer samo preko duha on može i ući
Napadi izravni na telo i psihu su puno ređi, jer zli tek nakon što ovlada duhom svoj utecaj širi na psihu, a potom i na telo
U Starom Zavetu stoji: 'Ženo, duboko tvoje razočaranje napast će tvoje grudi'. A što je duboko razočaranje ako ne malodušnost i gubitak nade.
Mnogi karaizmatici smatraju da je upravo ovo razlog zbog kojeg mnoge žene obolevaju od raka dojke, te preporučuju molitvu pokajanja (zbog gubitka nade), te potom odricanje i otklinjanje toga zloduha, pre molitve za telesno ozdravljenje
Dakle, glavni cilj sotone kod ubacivanja prisilnih misli jeste stvaranje ovog i ovakvog raspoloženja kako bi mu vrata bila otškrinuta za ulazak
Postoje i tzv. utvrde, tj. rane koje su usko vezane uz pojavu prisilnih misli. Često čujemo kako netko govori 'iz rane', a zapravo zlo iz te utvrde u umu ga na to potiče. Prestanak reagiranja iz rane je vezan uz nutarnje iscelenje od sećanja na te rane i opraštanje onima koji su ih naneli (uključujući sebe samog), tj. uz pokajanje zbog načina na koji smo reagirali na ranjavanje
Meditiranje nad Rečju Božjom, proklamacije Reči, Lectio divine.. tj. dopuštanje Reči da se u nama utelovi je ono istinsko sredstvo kojim potiskujemo delovanje zloga. Reč Božja nastanjena u nama ima tu moć da nas izleči iznutra, a potom i osposobi da budemo delotvorni naizvan
Mi imamo vlast.. Ona nam je darovana, no vrlo često naše reči su prazne, jer još uvek nismo srasli s Rečju. Duh sveti neće delovati kroz naše znanje, naš um, nego tek kroz Reč.. i to u onom odnosu u kojem smo mu dopustili da se Reč nastani u nama, .. da se utelovi i izraste
Toplo preporučam ovaj rast u duhu, a ne samo vrtenje oko darova. Tek tada će i oni dobiti pravu svrhu i izbit će u svoj svojoj jakosti na dobro nama i drugima
P.S. Zuki.. Može u našemm umu biti neka utvrda zloga, ali ako si ispoveđen, tj. ukoliko je duh opran u krvi Hristovoj i u čoveku živa krsna milost, onda se ne treba bojati da iz takvog duha može izlaziti hula kad se moli u jezicima. Naprotiv ova molitva u jezicima je za ličnu izgradnju, odnosno i za savladavanje takvih prepreka kao što su i prisilne misli.. i dr. stvari kojih se želimo rešiti..
Svako dobro i mir u Hristu
Lijepo obrazloženje...Jovane Zlatousti...
....
Login
FAQ
Chat
Traži
